Iza kulisa izbora generalnog sekretara UN (1): Kamuflaža demokratije!
Izbor Antonija Gutereša za devetog po redu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, i to već u prvoj nedelji oktobra, predstavljalo je poprilično iznenađenje. Iako je bivši portugalski premijer ubedljivo vodio kroz sve neformalne krugove glasanja, Gutereš se u srpskim medijima više tretirao kao "zec" u trci koju je trijumfalno trebalo da istrči kandidat neke istočnoevropske zemlje. A zašto baš istočna Evropa? Zato što je po nepisanom pravilu regionalne rotacije ovaj region konačno došao na red da da novog čelnika UN.
Sve prognoze su ukazivale na to da će se borba iza kulisa zgrade na Ist Riveru voditi do poslednjeg časa. Pominjala se čak mogućnost da zbog nesaglasja stalnih članica izbor ne bude okončan do 31. decembra, kada ističe mandat dosadašnjeg genseka Ban Ki Muna. U toj varijanti, Južnokorejac Mun mogao je vanredno da dobije još godinu dana produženog mandata.
Nije mu se dalo, pa će u narednih pet godina za platu od preko 230.000 dolara godišnje i smeštajem u luksuznoj njujorškoj rezidenciji u Saton plejsu 3, u tričavih 1.300 kvadrata, baškariti portugalski levičar i bivši visoki komesar UN za izbeglice.
Regionalni princip, dakle, nije ispoštovan, a iznenađenje izborom je tim veće ako se zna da je samo nekoliko dana pre postignutog konsenzusa u SB oko Gutereša, ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin rekao da Moskva za genseka želi ženu iz istočne Evrope. Nije tada precizirao, ali svi su to tumačili tako da Rusi u fotelji generalnog sekretara žele da vide Irinu Bokovu, jednu od dve bugarske kandidatkinje i trenutnu čelnicu Uneska.
Na kraju - nit' žena, nit' istočna Evropa, već levičar iz zemlje na krajnjem jugozapadu Starog kontitenta, uz to još i članice NATO-a.
Kad su "Vesti" Dragomira Anđelkovića upitali šta se to desilo da je nakon nekoliko dana Moskva okrenula ćurak, analitičar naklonjen Rusima kratko je uzvratio: "Trgovina." Očito je da su se moćne zapadne zemlje i Rusija "gađale" ponudama i zahtevima, te da je ambasador sa desetogodišnjim stažom u UN, iskusni Čurkin, namerno javno izašao s pričom o ženi ne bi li poboljšao pregovaračku poziciju Moskve.
Ruzvelt je kumovao
Današnje UN formirale su države pobednice u Drugom svetskom ratu 24. oktobra 1945. godine, a među osnivačima bila je i tadašnja Jugoslavija. Praktično su UN naslednice Društva naroda, slične međunarodne organizacije za očuvanje mira, nastale nakon Prvog svetskog rata. Sam naziv Ujedinjene nacije predložio je američki predsednik Frenklin Ruzvelt.
Još dok se nije znalo da će Gutereš odneti pobedu, bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović je rekao da bi Rusi u trgovini mogli da izboksuju možda čak i ukidanje sankcija, koje su im zbog aneksije Krima zavele SAD i većina zapadnih zemalja. Anđelković, međutim, više veruje da je reč o trgovini na nižem nivou.
- Ne verujem da su napravili neki strateški dogovor sa Amerikom, ali možda jesu nešto na personalnom nivou sa nekima sa Zapada, recimo na tehničkom nivou oko Gasproma ili slično.
Samo desetak dana pre odluke, jedna od kandidatknja, bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić je prognozirala da nijedan od kandidata neće biti izabran, već da bi to mogao biti neko ko uopšte do tada nije bio u procesu izbora.
Crveni karton Vašingtona i Londona
U šestom, ispostaviće se i poslednjem, neformalnom krugu glasanja u SB, Gutereš nije imao nijedan negativni glas. Od 15 država članica, 13 mu je dalo "zeleni" glas podrške, dok su Rusija i Kina zauzeli neutralnu poziciju. Jeremić je prošao sa osam pozitivnih, pet negativnih i dva neutralna. Problem je bio što su negativna dolazila od SAD i Velike Britanije, država s pravom veta.
- Moj utisak je da većini stalnih članica malo išao na živce proces prezentacije i otvaranje prema javnosti procesa selekcije. Izborom nekog trinaestog bi pokazali da je ovo bilo divno, ali da će sad oni odlučiti.
S obzirom na to da su stalne članice SB odabrale novog "svetskog moderatora" koji se neće previše mešati u svoj posao, preostaje još da se zakaže sednica Generalne skupštine koja će na predlog SB formalno imenovati novog čelnika UN.
Značke s imenom Vuka Jeremića
U Srbiji je kao nikad pre javnost pomno pratila šta se dešava pod svodovima 155 metara višespratnice na Ist Riveru. Razlog je bio prost - prvi put se jedan srpski kandidat visoko kotirao sa šansama da zasedne u fotelju čelnika UN. Bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić u konačnom bilansu bio je drugi, što je od 13 kandidata, među kojima su bivši premijeri i šefovi država, ali i aktuelna zamenica predsednika Evropske komisije, izuzetan uspeh. Tim pre što je Jeremić svoju kandidaturu među poslednjima ozvaničio. Sve do aprila ove godine on je čekao da mu vlada u Beogradu pruži podršku i prihvati ga kao zvaničnog kandidata Republike Srbije. Nije mu bilo lako da pridobije bivše radikale - a trenutno čelne ljude Srbije - predsednika Tomislava Nikolića i premijera Aleksandra Vučića, sa kojima je doskorašnji član DS u većem delu političke karijere bio u velikom ideološkom raskoraku. Nikolić je čak i javno rekao da je godinu dana ranije Jeremiću obećao podršku, ali se krajem 2015. predomislio,jer ga je nastup bivšeg šefa srpske diplomatije doveo do zaključka da u UN "ne bi mislio na Srbiju već na svoju karijeru".
Kolika je bila ambicija i samouverenost Jeremića govori i epizoda s medaljonom. Još u leto 2014, skoro dve godine pre nego što će vlada u Beogradu razmatrati nacionalnog kandidata, on i njegov tim su u zgradi UN delili značke sa imenom Vuka Jeremića kao srpskog aduta za novog generalnog sekretara!
