Srbija u kandžama kocke (3): Strast opasna po život
Dejan Stanković danas je direktor firme Herc time iz Novog Sada koja se bavi edukacijom na temu problema kockanja. Nekada je bio u vrtlogu pakla. Kad je bio svedok samoubistva poznanika, strastvenog kockara, odlučio je da prestane. To je bila njegova raskrsnica, na kojoj je izabrao da krene drugačijim putem. Danas, zahvaljujući njegovom savetovalištvu, svakodnevno sreće na ulici one kojima je pomogao da izađu iz životnog ćorsokaka.
- Prošao sam sve nivoe, od početne zainteresovanosti, do ozbiljne zavisnosti, dugova, zelenaša. Završio sam taj krug samoizlečenjem. Oni koji prestanu s tim, imaju uvek neki okidač koji ih pogura u pravom smeru. To je nekad smrt nekog bliskog, ili velika opasnost u koju su se doveli, ali nekada to može biti nešto sasvim drugačije, što okolini ne mora biti logično. Zbog toga što je teško, zapravo nemoguće znati šta je nečiji okidač, uglavnom nikoga ne možemo naterati da prestane, dok sam ne donese takvu odluku - objašnjava Stanković.
Sagovornik "Vesti" ističe da su oko 80 odsto kockara muškarci, čak 75 procenata njih je zahvaljujući kocki postalo zavisno od alkohola, a oko 40 odsto od narkotika.
- Kockanje je uvek uvezano s još nekom zavisnošću koju hrani, pa ju je zbog toga veoma teško raspetljati. Kockari su vrlo često ljudi koji pate od depresije, anksioznosti, različitih poremećaja ličnosti. Dovoljan je minimum volje i saradnje za početak kako bismo došli do pozitivnih rezultata tokom lečenja - kaže Stanković.
Prema njegovim rečima, postoji šest tipova kockara.
- Prvi tip su profesionalci, oni kojima je to jedini izvor prihoda. Sledeći su povremeni socijalni kockari, oni kojima je kockanje zabava i nisu zavisni od hazarderstva. Sledeći tip su ozbiljni socijalni kockari, koji redovno kockaju iz zabave, s velikom željom i strašću - objašnjava Stanković.
Preostale tri grupacije su, kako kaže, najteže za izlečenje.
- Tu spadaju oni koji koriste kocku kao beg od života. Kockanje im je glavna aktivnosti, važna podjednako kao porodica ili posao i privremeno uspevaju da drže balans između ova dva aspekta života. Zatim, tu su kompulsivni kockari kojima je kocka centralni deo života. Zapostavljajući socijalne i porodične odnose, često se okreću kriminalnim radnjama. I poslednja, najopasnija grupa su antiasocijalni kockari kojima je životni cilj doći do novca, ne birajući način. Manipulišu i varaju sve oko sebe da bi ispunili svoj cilj - kaže Stanković.
On ističe da je oko 2.000 ljudi do sada zahvaljujući njegovom savetovalištu pronašlo izlaz iz bolesti zavisnosti, što smatra svojim najvećim životnim uspehom.
Pouka i opomena
Dejan Stanković je napisao tri knjige koje se bave temom kockanja: roman "Ulog", edukativni priručnik ,"Patološko kockanje - uzroci i posledice" i roman "Zbogom kockanje". Održao je veliki broj tribina i radionica. Deset godina aktivno učestvuje u savetovanju kockara, članova porodice i ljudima iz celog regiona.
Autor je dokumentarno-igranog filma "Ulog", snimljenog ove godine. Posvećen je svima koji su zavisni od kockanja i treba da bude opomena mladima da igre na sreću mogu da unište i njih i njihove porodice. U filmu se pojavljuju sagovornici iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koji su uz pomoć Stankovića i njegovog psihološkog tima rešili ovaj problem.
