Srbija u kandžama kocke (2): Za moju bolest nema leka
Tridesetogodišnji Beograđanin R. B. počeo je da se kocka sa 19 godina. Zaposlio se u kladionici, u kojoj je sve počelo.
Kocka je pakao iz koga nema izlaska (Foto: Ilustracija)
- Prvih godinu dana rada nisam uplatio nijedan tiket. Imao sam to neko svoje lično pravilo do koga sam držao, po savetu starijih i iskusnijih kolega. Ipak, s vremena na vreme, u želji da zaradim više od plate, počeo sam da uplaćujem tikete, najpre samo od bakšiša koji zaradim u kladionici. Kasnije sam počeo da odvajam od plate, a nakon dve godine, došao sam u situaciju da posegnem za novcem iz kase kako bih odigrao tiket, onako klasično kockarski, ubeđen da ću dobiti - započinje svoju priču R. B.
Krvoločna zver
- Kocka je krvoločna zver. Ako napravite pauzu, nepisano je pravilo da će biti još gora zver kada se vratite. Ili se ne vraćajte nikada tome, ili nemojte ni prestajati - ističe ovaj momak.
Tog prvog puta je imao sreće. Narednog puta, ubeđen da će sve proći u najboljem redu kao i prošli put, opet je uzeo novac iz kase.
- Međutim, stvari nisu išle po planu. Izgubio sam 500 evra i nisam imao način da nadomestim manjak. Gazda je primetio šta se dogodilo, i sutradan sam dobio otkaz - priča R. B.
Ipak, to ga nije sprečilo da nastavi da kocka.
- Imao sam viška slobodnog vremena, pa sam osim za kladionce, počeo da se zanimam i za poker i rulet. Svote koje sam ulagao bile su sve veće. Pozajmljivao sam, vraćao, nekad dobijao, ali u većini slučajeva gubio. Počeo sam da uzimam novac od zelenaša, i kad sam napravio prvi ozbiljan dug zbog koga sam mogao da izgubim glavu, moji roditelji su platili, a ja sam obećao da nikada više neću kockati.
Nekoliko meseci je uspeo da održi obećanje da više nikada neće ući u kockarnicu. Zaposlio se kao konobar u lokalu nedaleko od svoje kuće.
- Međutim, našao sam veoma bedan izgovor da opet uplatim neki tiket. Devojka koja mi se dopala dolazila je često u kafić, a radila je u obližnoj kladionici. Kako bih je video, išao sam da uplaćujem tikete. Lagao sam sebe da je razlog samo ona. Zapravo se probudila zavisnost, koja je za samo mesec dana postala jaka, čak i jača nego ikad pre.
R. B. kaže da je takozvana faza mirovanja trajala dok je bio nezaposlen, odnosno dok je bio bez prihoda. Čim je našao način finansiranja svoje bolesti, opet se vratio poroku.
Devojku iz kladionice je osvojio. Međutim, nakon godinu dana veze, bio je u dugovima do guše.
- Vraćala je dugove za mene, doživljavala razne pretnje, gledala me kako kriziram bez tiketa. Odlučila je da ne može više. Bila je svedok kada su moji roditelji prodali stan koji su kupili za mene i brata da bi vratili moj poslednji dug. Tada je otišla - kaže R. B.
Mada svestan svojih problema i patnje koju je naneo svojim bližnjima, kaže da nema nameru da prestane.
- Ne verujem u lečenje. Mislim da to nikada ne upali. Nikada se nisam zavaravao izgovorima da ja nisam kockar, i da mogu da prestanem kada hoću. Ne mogu. Jednom kockar, do smrti kockar - zaključuje R. B.
