Pomama zvana Pokemon Go (3): Pažnja važnija od hrane
Stalno gledanje ekrana mobilnog telefona ne nosi samo rizik za organizam. Upijanje digitalnih medija je sve veće. Pokemon Go je još samo jedan od razloga da se mobilni ne ispušta iz ruke i ne isključuje - kako aparat, tako i telo iznutra, upozorava psiholog Norbert Šefer.
Prilikom uronjavanja u virtuelni svet čovek zaboravlja na elementarne potrebe, kao što je jelo, piće, okolina...
- Ljudi čeznu za pažnjom, koju im igrica svaki put daje, i to je važnije od hrane - objašnjava psiholog Matijas Nigehof iz Kelna. - Drugi važan element igrice je sakupljanje, čime se ljudi bave još od kamenog doba do danas. Čovek je nagrađen samo kad sakuplja: ranije je nagrada bila hrana, danas je to viši nivo u igri.
Ovaj psiholog, međutim, ne vidi opasnost da ljudi postanu u toj meri zavisni kao kod drugih kompjuterskih igrica (Majnkraft i Lig of ledžends), gde se u potpunosti beži u irealni svet i gde se satima igra u zamračenoj sobi potpuno izolovan od stvarnosti.
Mnogi eksperti nisu toliko kritički nastrojeni prema novoj igrici i smatraju da ona čak može da pomogne ljudima sa psihičkim problemima i depresijama. Izlazak napolje, izvan četiri zida, na svež vazduh, makar i da bi se jurili Pokemoni, motiviše ljude da se pokreću, upoznaju se i komuniciraju sa drugima, naglašava psiholog Džon M. Grohol u jednom stručnom članku.
Autističan dečak izašao iz kuće
Postoje i pozitivne priče iz sveta Pokemona. Tako je BBC nedavno prikazao reportažu o 17-godišnjem dečaku Adamu Barkvortu obolelom od autizma, koji je poslednjih pet godina proveo u kući jer se plaši otvorenog prostora. Zahvaljujući ovoj igrici, ponovo je izašao na ulicu gde traži Pokemone.
- Ova igra je promenila njegov život, naše živote. Dok ga gledam ovako opuštenog u parku, kao da ponovo imam deo svog sina - rekla je uplakana Adamova majka novinarima.
Jedna žena u Teksasu je potrazi za Pumelufom našla povređenog psa i spasla mu život. Na jednoj strani Pokemon čini da se okolina ignoriše, na drugoj strani je otkriva na nov način i upoznaje se ono što se do sada previđalo.
Sve više roditelja je ipak očajno, jer njihova deca satima zure u smartfon. Međutim, psiholog Kristijan Krojcer za bolesti zavisnosti iz Regenzburga ne vidi rešenje problema u radikalnim zabranama.
- Za mlade ljude je mobilni kao deo tela, i ako im se oduzme, oni pate. Važno je da se govori o problemu, kako da se postave granice, a da se ne izgubi spona sa decom - savetuje Krojcer.
