Pomama zvana Pokemon Go (3): Pažnja važnija od hrane
Prilikom uronjavanja u virtuelni svet čovek zaboravlja na elementarne potrebe, kao što je jelo, piće, okolina...
- Ljudi čeznu za pažnjom, koju im igrica svaki put daje, i to je važnije od hrane - objašnjava psiholog Matijas Nigehof iz Kelna. - Drugi važan element igrice je sakupljanje, čime se ljudi bave još od kamenog doba do danas. Čovek je nagrađen samo kad sakuplja: ranije je nagrada bila hrana, danas je to viši nivo u igri.
Ovaj psiholog, međutim, ne vidi opasnost da ljudi postanu u toj meri zavisni kao kod drugih kompjuterskih igrica (Majnkraft i Lig of ledžends), gde se u potpunosti beži u irealni svet i gde se satima igra u zamračenoj sobi potpuno izolovan od stvarnosti.
Mnogi eksperti nisu toliko kritički nastrojeni prema novoj igrici i smatraju da ona čak može da pomogne ljudima sa psihičkim problemima i depresijama. Izlazak napolje, izvan četiri zida, na svež vazduh, makar i da bi se jurili Pokemoni, motiviše ljude da se pokreću, upoznaju se i komuniciraju sa drugima, naglašava psiholog Džon M. Grohol u jednom stručnom članku.
Autističan dečak izašao iz kuće
Postoje i pozitivne priče iz sveta Pokemona. Tako je BBC nedavno prikazao reportažu o 17-godišnjem dečaku Adamu Barkvortu obolelom od autizma, koji je poslednjih pet godina proveo u kući jer se plaši otvorenog prostora. Zahvaljujući ovoj igrici, ponovo je izašao na ulicu gde traži Pokemone.
- Ova igra je promenila njegov život, naše živote. Dok ga gledam ovako opuštenog u parku, kao da ponovo imam deo svog sina - rekla je uplakana Adamova majka novinarima.
Jedna žena u Teksasu je potrazi za Pumelufom našla povređenog psa i spasla mu život. Na jednoj strani Pokemon čini da se okolina ignoriše, na drugoj strani je otkriva na nov način i upoznaje se ono što se do sada previđalo.
Sve više roditelja je ipak očajno, jer njihova deca satima zure u smartfon. Međutim, psiholog Kristijan Krojcer za bolesti zavisnosti iz Regenzburga ne vidi rešenje problema u radikalnim zabranama.
- Za mlade ljude je mobilni kao deo tela, i ako im se oduzme, oni pate. Važno je da se govori o problemu, kako da se postave granice, a da se ne izgubi spona sa decom - savetuje Krojcer.