Za i protiv najteže presude (2): Vučka sam branio čiste savesti
Poznati beogradski advokat Branislava Tapuškovića svojevremeno je branio najpoznatijeg srpskog osuđenika Vučka Manojlovića.
On je najpre bio osuđen na pet godina zbog silovanja S. G. iz Leskovca 1978. godine. Odmah po izlasku iz zatvora, 29. decembra 1984, u nameri da im se osveti za robijanje, ubio je zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića, pokušao je da ubije istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića. Manojlović je presudom Okružnog suda u Nišu 1985. osuđen prvo na kaznu zatvora od 20 godina koju je Vrhovni sud 1986. preinačio u smrtnu kaznu. Posle ukidanja smrtne kazne u Srbiji 2002, tadašnji predsednik Milan Milutinović potpisao je akt o pomilovanju, pa je najteža kazna Manojloviću zamenjena zatvorskom od 40 godina. Marta 2013. predsednik Srbije Tomislav Nikolić ga je pomilovao i ukinuo kaznu.
Život je neprikosnoven
- U svojoj karijeri imao sam i jedno izvršenje smrtne kazne, 1974. godine. U Smederevu se dogodilo ubistvo jednog policajca, a ja sam branio počinioca. To je i za mene bilo vrlo teško jer sam se kao neko ko se bavi advokaturom, automatski odlučio da se borim protiv smrtne kazne, jer je život neprikosnoven - kaže Tapušković.
- Ta smrtna kazna nije izvršena, ali je on čekao na izvšenje punih 18 godina. To je besmisleno. O tome sam pisao i u svojoj knjizi. Činjenica je da je Vučko Manojlović kobne noći počinio grozne stvari, ali i dan-danas sam ubeđen da on nikoga nije ubio, iako je u zatvoru proveo 28 godina. Branio sam ga potpuno čiste savesti. Dokazi su sklonjeni jer je policija nesmotreno pucala, a krivica je svaljena na Manojlovića - kaže Tapušković.
Interesantno je da je smrtna kazna sada aktuelna i svetska i lokalna tema, ističe naš sagovornik.
- U Turskoj se govori o vraćanju smrtne kazne zbog novonastale političke situacije, a kod nas zbog svirepog ubistva u Zaječaru. Čak i da ona bude vraćena u kazneni sistem Srbije, ne bi se mogla primeniti na konkretnog zločinca iz Zaječara jer ona ne bi mogla da važi za sva ona zlodela izvršena pre njenog uvođenja. Osim toga, ne dolazi u obzir jer se nalazimo na evropskom putu, na kome o smrtnoj kazni nema diskusije. Imate primer Norvežanina koji je ubio 77 ljudi, dece, ali najteža presuda nije dolazila u obzir. Nijedna evropska zemlja ne podržava smrtnu kaznu - objašnjava Tapušković.
Kad je reč o tome da li bi smrtna kazna, ukoliko bi i bila pravno moguća, imala smisla, Tapušković ističe da smisao ne postoji.
- Smisao smrtne kazne je davno izgubljen jer ona ništa neće rešiti. Dokazali su brojni slučajevi, kao i stručnjaci, da se smrtna kazna nije pokazala kao sredstvo da se predupredi izvršenje stravičnih zločina. Onaj ko izvrši zločin, ne razmišlja unapred šta će sa njim biti. Počinilac sam sebi presuđuje zločinom, te je kazna Oko za oko, zub za zub obesmišljena. Razumem ogorčenje građane kada se dogode tako stravična ubistva, ali pritisak da se izvrši smrtna kazna neće ni na koji način doprineti rešavanju problema - objašnjava sagovornik "Vesti".
Za i protiv najteže presude:
Tokom svoje karijere mnogo puta se sreo s mogućnošću da njegovi klijenti budu osuđeni na smrtnu kaznu.
- Na početku karijere sam se bavio maloletničkom delinkvencijom, a mnogi moji branjenici su izbegli smrtne kazne samo zahvaljujući tome što su bili maloletni ili sveže punoletni. Braniti zločinca nikada nije lako. Teško je stati na stranu zločinca, stajati u sudnici pred porodicama žrtava. Uvek sam se borio protiv smrtne kazne jer ona osim što ništa ne rešava, po mom mišljenju, nije adekvatna kazna. Patologije ubica uvek i svuda će postojati i protiv toga se, nažalost, ne možemo boriti. A ljudski život niko nema pravo oduzeti, pa čak ni država. Jer izvršenjem smrtnih kazni, država bi samo pokazala da je nemoćna u borbi protiv zločina - zaključuje Tapušković.
