Srbija posle Bregzita (2): Ishod sve zabrinuo
Desilo se što se desilo u Ujedinjenom Kraljevstvu, oni sada odmeravaju i šta bi bilo kada bi se tek sada izjašnjavali - posle vrlo neminovnog razlaza sa EU i "odsecanja Evrope".
Istupanje Ujedinjenog Kraljevstva iz EU podržalo je manje-više 50 odsto stanovništva. Ostrvski mediji navode da su mlađe generacije glasale za ostanak u evropskoj zajednici, dok su stariji glasali za "samostalnost kao pre, kada je sve bilo lepše i bolje".
Ovaj "foto-finiš" pokazuje koliko opasan može da bude osećaj izuzetnosti bez pokrića, jer - ko zavisi više od koga, Engleska od kontinentalne Evrope ili kontinentalna Evropa od Engleske?
Ko gubi - Britanija ili "ostatak kontinenta"
Odgovor na to pitanje vrlo je jednostavan:
Tržište Evropske unije, sa oko 500 miliona potrošača, jeste luksuz i privilegija koja je sada za London pod znakom pitanja.
To se već dogodilo - sa SFRJ.
Jugoslavija je imala hiljadu mana, ali je sigurno postojao bar jedan razlog da se učini sve da ona preživi, makar kao neka ekonomska unija suverenih država. Zbog njenog tržišta koje bi danas imalo oko 22 miliona potrošača.
Britanska provincija (ni)je kriva
Padaju teške reči protiv glavnih zagovornika Bregzita, Faraža i Džonsona, pri čemu se odgovornost svaljuje i na "ksenofobnu, sredovečnu englesku provinciju", jer je ona - za razliku od velikih gradova u Engleskoj - dominantno stala iza Bregzita.
"Nisu Faraž i britanska provincija krivi što se "evropska ideja" sapliće i pada praktično pri svakom suočavanju s narodnom voljom", piše Đorđe Vukadinović u komentaru "Bregzit i mi" i podseća na neslavnu sudbinu tzv. evropskog ustava, koji je svojevremeno takođe propao na referendumima u Holandiji i Francuskoj.
"Gubitak zajedničkog jugoslovenskog tržišta postao je, neovisno o enormnim izravnim i neizravnim troškovima rata, ključnim uzrokom ekonomske stagnacije zemalja što su proistekle iz raspada SFRJ", kaže hrvatski naučnik Zdravko Petak u radu "Ekonomska pozadina raspada socijalističke Jugoslavije".
Britaniji može da se dogodi isto.
O moći i nemoći famozne "Imperije"
Ako je "Imperija" - a pod tim imenom ne mislim ni na koju pojedinačnu zemlju, nego na razuđenu mrežu nadnacionalnih organizacija i neformalnih grupa koje, navodno, kreiraju, ili dominantno usmeravaju globalne finansijske i političke tokove - dakle, ako je ta struktura bar upola onako moćna kao što to predstavljaju razni teoretičari zavere kada govore o "vladarima iz senke", Britaniju u narednom periodu čeka pravi "pakao" - piše Vukadinović.
Mada će, siguran sam, vrlo brzo krenuti teorije o tome kako je baš ovaj i ovakav ishod referenduma odgovarao tim zakulisnim "gospodarima".
Ali nije. I SAD, i Brisel, i Nemačka, i vodeći centri svetske ekonomske moći, svi su - razume se, iz različitih razloga - bili protiv Bregzita.
I zato je pobeda "bregzitaša" još slađa. Što ne znači da se pomenuti krugovi neće brzo reorganizovati i pokušati da saniraju materijalnu i političku štetu.
Čemu da se nadaju Srbi, Grci i ostali
S druge strane, ako neka pojedinačna evropska zemlja uopšte ima šanse i kapacitet da se odupre pritisku i sačuva suverenitet i nacionalno dostojanstvo - onda je to Britanija.
U ovom će slučaju "kaznenu ekspediciju" - mada ne sumnjam da će uslediti - ipak biti malo teže organizovati nego, recimo, protiv Grčke.
Zato sve ono što će se u vezi sa Bregzitom i nakon njega dešavati u Britaniji i oko nje predstavlja unikatan eksperiment čiji će ishod imati ne samo dalekosežne geopolitičke posledice, nego i važne teorijske i saznajne implikacije.
Ni Nemačkoj nije potrebna ovakva EU
Evropska unija, ovakva kakva je danas, "čak ni Nemačkoj nije potrebna, iako je ona, realno, od nje imala najviše koristi", takođe ističe Vukadinović:
"Nemačkoj treba čvršće integrisana Evropa, jedinstvenija u političkom, privrednom, fiskalnom, monetarnom i bezbednosnom smislu - u protivnom će čak i Nemci početi da gube interesovanje.
S druge strane, veliko je pitanje hoće li na tom kursu čvršće integracije Nemačku hteti i moći da prate Francuska, Italija, Španija, Grčka i skandinavske članice."
Jer ako uspeju da naprave pakao Englezima, čemu onda mogu da se nadaju Srbi, Grci i ostali.
Uostalom, već u prvim satima i danima nakon odluke o Bregzitu saznali smo da funta propada (na stranu što se evro survao više), da se Škotska i Severna Irska otcepljuju, a mladi masovno uzimaju irske pasoše i spremaju se da odu iz zemlje.
Zvuči li vam sve ovo odnekud poznato?
Put koji nas vodi jedino u bespuće
Nije li to klasičan repertoar koji pripadnici evropske kvaziliberalne elite aktiviraju svaki put kada se neko negde suprotstavi njihovim planovima i interesima.
(Setimo se "lenjih Grka" i "južnjačkih parazita", od pre nekoliko godina. A o "srpskim koljačima" da i ne govorimo).
I kad smo već kod Srba, mislim da bi za sve bilo mnogo bolje da je premijer i mandatar Vučić preskočio da povodom Bregzita poruči "nekim ludacima" da u Srbiji neće biti nikakvog referenduma - jer su, navodno, "izbori bili referendum". (Na stranu što je i ovaj britanski primer jasno pokazao kako izbori i referendum nisu i ne mogu biti isto).
Sve u svemu, uskoro ćemo videti da li su Englezi sa Bregzitom pogrešili - ja se nadam da nisu. Ali sam potpuno uveren da mi sigurno grešimo što sa svojim "evropskim putem" nastavljamo - uprkos sve brojnijim svedočanstvima i dokazima da taj put vodi jedino u bespuće.
