Zašto ljudi menjaju veru (2): Od Tačijevog pradede do buntovnog Depardjea
Verski konvertiti nisu masovna pojava, ali kad to učine poznate ličnosti, javnost uvek bude zainteresovana za njihove motive zašto su se okrenuli novoj veri.
Kada je budizam prihvatio Srđan Gojković Gile, frontmen grupe Električni orgazam, to preobraćenje je doživljeno kao prirodnije od onog koju je učinio narodnjak Sinan Sakić kad se priklonio indijskom duhovnom guruu Sai Babi ili kad je pevačica Dunja Ilić sa Božića prešla na Bajram.
Od ove estradizacije verskih prebega interesantnija je priča, nikad zvanično potvrđena, da je pradeda sadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija bio izvesni Radoslav Danilović, pravoslavni sveštenik koji je početkom 20. veka prešao u islam i promenio ime u Jusuf.
Ili, da je pokojni Ibrahim Rugova, prvi predsednik Kosova, iz političko-oportunističkih razloga krio da je se preobratio u hrišćanina i da je na poslednjoj ispovesti poverio svoje patnje Majci Terezi.
Kad je u ranijim intervjuima slavni francuski glumac Žerar Depardje govorio o tome da je praktikovao islam, nije imalo preteranog odjeka. Ali, kad je nedavno objavljen dokumentarac psihoanalitičara Džerarda Milera o životu ikone francuske kinematografije, gledaoci su posebno reagovali na epizodu koja se ticala njegovog okretanja Muhamedu, iako se to desilo još 1967. kad je kao buntovni mladić tražio sebe, a nije se bavio načinom da svoje bogatstvo zaštiti od francuskih poreznika, što je slučaj sa ostarelim Depardjeom.
Samo nek je naš
Zanimljivo je da novine uvek rado zabeleže kako je, recimo, Srpkinja preobratila svog muža Nemca, a da se obrnuti slučajevi ne opisuju s ushićenjem.
- Svi mi volimo da što više ljudi deli naša uverenja. Kada neki luteran iz Finske postane pravoslavac to se u Srbiji uzima kao nešto najpozitivnije. Ali, ako slučajno ode "u drugi tor", to doživljavamo kao izgubljenu ovčicu i neretko kao da je ta osoba umrla. Iskreno verujem da je problem u nepoznavanju onih drugih, a sve što ne poznajemo stvara strah. Zato je i loše što nam je veronauka konfesionalna tako da decu učimo samo svome, a ne i tuđem - komentariše ovakav stav Draško Đenović.
On se prisetio prijatelja koji potiče iz četničke porodice, a koji je "poludeo" i prešao u Katoličku crkvu.
- Deda je vikao svome sinu, ocu pomenutog katolika: "Ubij ustašu! Da je makar otišao u subotare, pa da mogu selu u oči da pogledam!"
