Tadić, Josipović, Silajdžić i Vujanović ugovorili saradnju
Predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH potpisali su danas u Sarajevu, na svečanoj sesiji povodom 10. godišnjice osnivanja Igmanske inicijative, deklaraciju kojom se poziva na dalje jačanje regionalne saradnje i potvrđuje da članstvo u EU ostaje zajednički strateški cilj. Ovo je prvi susret lidera četiri države regiona, koji su predstavnici Igmanske inicijative ocenili istorijskim događajem.
"Izražavamo svoju spremnost da dalje unapređujemo i ojačavamo saradnju naših država i iznalazimo nove oblike partnerstva za ostvarenje naših evropskih ciljeva", navodi se u deklaraciji koju su potpisali predsednici četiri države regiona - Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i Haris Silajdžić.
Punopravno članstvo u EU strateški je cilj država okupljenih u Igmanskoj inicijativi, a od partnera u Uniji se očekuje da prepoznaju važnost ubrzanja tog procesa, ističe se u deklaraciji. U dokumentu je naglašena nužnost da se i dalje svi sporovi i nesuglasice među državama u regionu rešavaju putem dijaloga kako bi se prevazišle istorijske razlike i da bi se svi okrenuli budućnosti i napretku u svojim državama, a i u regionu.
"Spremni smo da nastavimo praksu naših okupljanja i tako u duhu konstruktivnog dijaloga razgovaramo o budućnosti regije i da podstičemo svekoliku saradnju na ostvarenju Partnerstva za Evropu", navodi se u deklaraciji.
Tadić: Svi u Evropsku uniju!
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas u Sarajevu da bi zaustavljanje politike proširenja Evropske unije prema zemljama zapadnog Balkana bila nepopravljiva greška sa tragičnim posledicama kako za regiju, tako i za Uniju.
"Predlažem da sa ovog skupa pošaljemo jasan signal i poruku da naši evropski partneri ne smeju ni po koju cenu zaustaviti politiku proširenja. Ukoliko bi se to desilo, EU ne bi poštovala vlastite standarde i propise", rekao je Tadić u obraćanju.
On je napomenuo da se u EU oseća zamor od proširenja kao posledica globalne krize, ali i da integracija zemalja zapadnog Balkana u EU nema alternativu.
Tadić je ocenio da je situacija u regionu neuporedivo bolja nego pre dest godina kada je Igmanska inicijativa počinjala sa radom, kao i da su u tom periodu ostvarena izuzetna dostignuća.
"Mir nema alternetivu, sve što činimo kao politički lideri mora doprinositi politici mira, i nikada ne smemo dovesti u pitanje integritet naših zemalja", rekao je Tadić i naglasio da Srbija podržava evropsku integraciju svih zemalja zapadnog Balkana, teritorijalni integritet Hrvatske, Crne Gore i BiH, kao i ustavno uređenje BiH definisano Dejtonskim sporazumom.
On je istakao da će Srbija nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom što će, kako je naveo, suštinski doprineti politici pomirenja. Predsednik je najavio da će prisisustvovati ovogodišnjoj komemoraciji u Srebrenici i odati poštu nastradalima.
Tadić je podržao inicijativu predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića za formiranjem regionalnog akademsko-istraživačkog centara i ukazao na neophodnost nove politike razumevanja i saradnje.
Silajdžić za humanizam i poverenje
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić ocenio je da je cilj Igmanske inicijative jasan i nedvosmislen, jer je usmeren ka podršci i promociji domaćeg i regionalnog dijaloga u sferi politike, ekonomije, obrazovanja i kulture.
"Naš cilj jeste i da olakšamo izgradnju poverenja i demokratskih vrednosti, da podstaknemo naše četiri zemlje, da što brže i kvalitetnije normalizujemo odnose između BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske", rekao je Silajdžić, obraćajući se učesnicima 21. sesije Igmanske inicijative.
"Poverenje je najbitniji faktor u našim odnosima", naglasio je Silajdžić.
Izražavajući nadu u uspeh humanističkih ideja koje karakterišu Igmansku inicijativu, on je rekao da se na ovim prostorima pokazalo da se "silom ništa ne može postići".
"Sve to pokazuje da je jedino što nam ostaje - dijalog, a za to nam je potrebna koncentracija kvaliteta i nerazuđenost, središte znanja i interakcije", poručio je Silajdžić i izrazio uverenje da će zajednička šansa, koju nudi koncept Igmanske inicijative, biti iskorišćena u regionu na najbolji način.
Josipović i Vujanović bratski i jedinstveno
Predsednici Hrvatske Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović, založlili su se danas u Sarajevu za saradnju i približavanje zemalja regiona. Josipović je rekao da to što je njegova zemlja blizu članstva u EU ne znači da će okrenuti leđa susedima, dok se Vujanović založio za reafirmisanje dve velike ideje koje su se nekada nazivale bratstvo i jedinstvo. |
Na skupu u Sarajevu učestvuju i predsednici Hrvatske i Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović, kao i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Haris Silajdžić, Željko Komšić. Iako je bilo planirano da skupu prisustvuje i Nebojša Radmanović član Predsedništva BiH iz Republike Srpske on je uputio pismo učesnicima sesije pravdajući se da zbog ranije preuzetih obaveza nije mogao da dođe, poželevši im tom prilikom uspešan rad.
"Ideje Igmanske inicijative naišle su na podršku kod svih progresivnih snaga u regionu, jer su bile dobrovoljne, praktične i životno potrebne građanima BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske", napisao je Radmanović.
Antifašizam i humanizam za normalan život svih
Učesnicima pod nazivom "Bilans odnosa u regionu - bilateralni odnosi i regionalna saradanja" prvo se obratio kopredsednik Igmanske inicijative za BiH Vehid Šehić. On je izrazio očekivanje da će se ubuduće predsednici država u regionu redovno sastajati radi proširenja bolje saradnje, prijateljskih odnosa i afirmacije onih vrednosti na kojima počivaju Evropa i moderni svet. Posle potpisivanja deklaracije Šehić je rekao Srni da se ovim dokumentom iskazuje da će se zemlje regiona međusobno pomagati i da ni u kojem slučaju nijedna država neće sprečavati ulazak druge u EU. |
Igmanska inicijativa, osnovana 2000. godine, predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Crne Gore, BiH u Hrvarske, a usmerena je na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U programu Igmanske inicijative se navodi da ona ona radi na normalizaciji odnosa i pomirenja u "dejtonskom trouglu", koristeći sve resurse civilnog dijaloga.
