Lažna nada iz Mostara
Predsednici Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore juče su u Mostaru bili prvi potpisnici Deklaracije o nestalim licima, čiji je cilj da se podstakne privođenje kraju procesa traženja osoba nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije, ali i u drugim delovima sveta.
Iako je susret i paraf čelnika nekada zaraćenih država označen kao dodatni iskorak ka pomirenju u regionu, osporavanje Deklaracije počelo je sa najavom upravo tog dokumenta. Skepticizam su pre svih iskazali predstavnici srpskih udruženja porodica nestalih, ukazujući da su do sada Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP), kao i vlasti u BiH, Hrvatskoj i Albaniji opstruisale traženje i identifikaciju nestalih i ubijenih Srba.
Na to je upozorio i član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Milutin Mišić, rekavši da vlasti u Federaciji u poslednje vreme više "ne traže tela nestalih, već sakrivenih Srba".
Nepoznata sudbina 13.000 ljudiOd skoro 40.000 osoba nestalih u konfliktima na prostoru bivše Jugoslavije, još se ne zna sudbina oko 13.000. Prema podacima Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM), u BiH još ima 9.643 ljudi čija je sudbina nepoznata, na Kosovu 1.711, a u Hrvatskoj najmanje 1.600. Na zvaničnom spisku nestalih lica Republike Srpske nalazi se 5.555 imena, dok ih je identifikovanih svega 3.770. |
Kao primer on je navodi podatak da Republika Srpska još traga za najmanje 250 Srba u Sarajevu, koji su svojevremeno izvan zone borbenih dejstava izvedeni iz svojih stanova.
- Vlasti Federacije BiH godinama uporno vode zakulisnu politiku skrivajući podatke o njihovim sudbinama i grobnicama - napominje Mišić.
I predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta apelovao je da međunarodna javnost izvrši pritisak na hrvatsku, bošnjačku i albansku stranu da odgovorno i savesno pristupe procesu traženja nestalih Srba.
Sabotaža identifikacijeKako se sprovodi kupovina vremena i zamajavanje porodica vidi se na primeru tri spomen-kosturnice u Republici Srpskoj. U njima se nalaze tela 625 ekshumiranih stradalnika. Za njihovu preliminirnu identifikaciju nadležno je Tužilaštvo BiH, ali ono još ne daje saglasnost da taj posao preduzme Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske, koji ima modernu DNK laboratoriju i u potpunosti je osposobljen za identifikaciju posmrtnih ostataka. |
- Ako bi se u procesu traženja Srba nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije nastavilo dosadašnjim tempom, sve nestale srpske žrtve bile bi pronađene tek za nekoliko decenija - upozorava Linta.
Predsednik Organizacije porodica zarobljenih boraca i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović smatra da se potpisanim aktom samo nastavlja zamajavanje porodica. I predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović ne krije da je pitanje koliko će potpisana deklaracija biti obavezujuća.
- Ove godine sa područja samoproglašenog Kosova i BiH nismo preuzeli posmrtne ostatke nijedne nestale osobe, što govori da nemamo isti odnos. Iz Hrvatske smo preuzeli 39 posmrtnih ostataka nestalih. Odgovorne institucije naših suseda ne čine ono što se od njih očekuje - upozorio je Odalović.
Protest porodicaPorodice nestalih iz RS će danas, na Međunarodni dan nastalih, položiti vence bez cveća ispred Saveta ministara BiH, Tužilaštva BiH, Instituta za traženje nestalih BiH i sedišta ICMP, koje smatraju najodgovornijim što proces traženja nestalih Srba u BiH godinama stoji u mestu. |
I sam potpis predsedavajućeg Predsedništvom Bih Bakira Izetbegovića, naišao je na osporavanje, budući da se to telo nije izjasnilo o sadržini dokumenta.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić zamera što ih iz kabineta predsednka Srbije niko nije pozvao i upoznao sa sadržinom dokumenta koji je potpisao Tomislav Nikolić.
- Trebalo je da nas pozove neko iz Predsedništva jer se ipak radi o našim najmilijima koji su nestali i ubijeni. Plašim se da porodice žrtava opet ne budu izmanipulisane - kaže za "Vesti" Spasić.
Posle deklaracije - protokolDirektor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić smatra da će protokol o saradnji koji BiH treba da potpiše sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom, a u vezi sa nestalim osobama, biti značajniji od Deklaracije koja ne propisuje nikakve operativne radnje. |
Inicijator Deklaracije, ICMP, iskazala je zadovoljstvo što su prvi potpisnici dokumenta koji ima međunarodni karakter i koji će biti ponuđen na potpisivanje i drugim zemljama, poput Argentine i Čilea, upravo balkanske zemlje.
Iz ICMP-a su se oglasili saopštenjem u kojem navode da je od 40.000 osoba, koje su nestale tokom poslednjih ratova u bivšoj Jugoslaviji, pronađeno preko 70 odsto što je, kako tvrde, "bez presedana u bilo kojem postkonfliktnom kontekstu u svetu".
Ova međunarodna komisija je formirana 1996. na samitu G7 u Lionu kao podrška Dejtonskom mirovnom sporazumu, ali porodice nestalih Srba nisu zadovoljne njenim dosadašnjim radom.
Nedeljko Mitrović smatra da je ICMP "jedini cilj da produži svoj mandat u BiH i nastavi sa politikom ignorisanja srpskih žrtava".
Sakrivanje zločina u SarajevuPovodom obeležavanja 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih, Milutin Mišić iz Instituta za nestala lica BiH upozorava da se kasni sa revizijom kosturnica u kojima se nalazi veliki broj neidentifikovanih posmrtnih ostataka. |
Da politizacije nije nedostajalo vidi se i iz pritisaka pojedinih međunarodnih centara da se i samozvana država Kosovo nađe među potpisnicima Deklaracije, ali se Beograd za sada tome uspešno protivi.
