Koliko je Srba stradalo u 20. veku (1): Spisku žrtava nema kraja
Društvo za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku - Srpski memorijal, nedavno je saopštilo da je pri kraju prikupljanje bibliografije o broju stradalih Srba u 20. veku.
Milivoje Ivanišević, jedan od osnivača ovog društva i direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, u sledećih nekoliko nastavaka za "Vesti" otkriva mnoge podatke do kojih je Srpski memorijal do sada došao, kako je, na primer, Edvard Kardelj "prevideo" 1,1 milion žrtava.
- Zahvaljujući požrtvovanom Jovi Bajiću, pri kraju je registracija knjiga i publikacija, ili bibliografija radova, koji obrađuju problematiku srpskih stradanja u 20. veku. To je svojevrsni temelj za dalja istraživanja - ističe Ivanišević.
Do sada je, kaže, registrovano oko 2.000 naslova. Problem je sa bibliografijom iz bivših jugoslovenskih republika, ali i s inostranim izvorima i literaturom koja se čuva u nacionalnim i univerzitetskim bibliotekama Evrope i šire.
Pročitajte još:
Ivanišević ističe da po okončanju ovog dela posla Srpski memorijal očekuje izrada i objavljivanje ćiriličnih spiskova srpskih žrtava Drugog svetskog rata i sukoba 1991-1995.
- Za Drugi svetski rat znamo imena 392.738 naših pokojnika. Nedostaju imena 1.428.262 žrtve. To se mora pronaći, identifikovati i objaviti. Kako su mogli Jevreji, tako ćemo i mi. Ako dobijemo plebiscitarnu podršku nacije, a dobro bi došla i podrška države, to će biti obavljeno. Isti posao ostaje i za Prvi svetski rat. Jedino imamo podatke za razdoblje poslednjih sukoba 1991-1995.- kaže Ivanišević.
Srpski memorijal se bavio proučavanjem teritorija na kojima su Srbi živeli, što je najtešnje vezana za jugoslovensku državu i njenu sudbinu.
Pomoć dijaspore
Milivoje Ivanišević kaže da srpska dijaspora može da pomogne u izradi bibliografije.
- Kad bi naši ljudi registrovali, zabeležili ili snimili sve što se odnosi na ovu problematiku, groblja s imenima pokojnika, kapele, kosturnice i slično u državama u kojima žive uštedeli bismo ogromna sredstva koja inače nemamo za putne i ostale troškove. Bez tih podataka nema ni Memorijala. Prema procenama, više od 300.000 naših sunarodnika samo iz vremena Prvog svetskog rata sahranjeno je izvan Srbije - ističe Ivanišević.
- Našu pažnju je privukla činjenica da u 20. veku nijednom nije napravljen bilans srpskih gubitaka. U Parizu, na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. je utvrđeno da je Kraljevina Srbija ostala bez 1.247.435 ljudi. Međutim, to nije sve. Zločini počinjeni na srpskim teritorijama u sastavu Austrougarske monarhije, u Hrvatskoj, BiH, Vojvodini, nikad nisu utvrđeni. Ne zna se ni broj Srba poginulih u vojsci Austrougarske.
Relativno prihvatljiva procena jeste da je u Velikom ratu u Bosni i Hercegovini stradalo oko 400.000 stanovnika srpske nacionalnosti. To su pretežno deca, žene, bolesni i stari, umrli od gladi, bolesti, ali i ubijeni u svojim selima i logorima. Tu su i srpski dobrovoljci, kao i 100.986 dece uzrasta do 10 godina o kojima svedoči Vladimir Ćorović i koja su u razdoblju 1914-1917. godine pomrla od gladi.
Tokom Drugog svetskog rata, ostali smo bez 1.820.000 ljudi - ističe Milivoje Ivanišević i naglašava da se "poslednji krug" odigrao u periodu između 1991. i 1995. godine, kad je stradalo 42.000 Srba.
SUTRA - Koliko je Srba stradalo u 20. veku (2): Otadžbina kao gubilište
