"Da pomognu država i dijaspora"
Srpski Memorijalni centar koji bi bio posvećen svim žrtvama oslobodilačkih i odbrambenih ratova u 20. veku, mora da bude državni i svenacionalni poduhvat Srba u otadžbini i dijaspori, a da bi se realizovao neophodno je da Narodna skupština Republike Srbije učini prvi korak i donese zakon o tome, smatra Živadin Jovanović izvršni direktor Fonda dijaspore za maticu.
- Fond će svakako značajnim novčanim prilogom, mada još nismo precizirali cifru, učestvovati u ostvarenju ovog istorijskog poduhvata. Uveren sam da će i uprava i članovi Fonda dijaspore za maticu, koji žive u inostranstvu, biti u stanju da mobilišu značajan deo srpskog rasejanja da akcijom solidarnosti i svojim prilozima doprinesu finansiranju tog projekta.
Stecište mladih naraštaja- Usvajanjem zakona država bi iskazala vodeću ulogu u ovom istorijskom svenacionalnom poduhvatu. Jer, podizanje memorijala je dug prema prošlosti i veliko delo za očuvanje identiteta, negovanje patriotizma i svih drugih moralnih vrlina kod budućih naraštaja. To ne treba da bude samo spomenik poginulima u svim oslobodilačkim i odbrambenim ratovima, već i stecište mladih naučnika, istraživača i istoričara koji bi produbljivali i mlađima prenosili znanja - rekao je Jovanović. |
- Mislim da će uspeh akcije zavisiti kako od raspoloživih mogućnosti članova Fonda tako i od vodeće uloge države Srbije u tome. Zato smatram da je neophodno da Vlada Republike Srbije izađe pred Narodnu skupštinu sa zakonskim predlogom o izgradnji i delovanju srpskog Memorijalnog centra kao jedinstvene svenacionalne i državne institucije - kaže Jovanović.
Budući da se radi o grandioznom projektu za koji su potrebna velika sredstva, a imajući u vidu da se srpski narod i u Srbiji i u dijaspori bezbroj puta "opekao" kada je izdvajao novac u akcijama solidarnosti i dobročinstava, da se to sada ne bi opet dogodilo Jovanović predlaže osnivanje vrhovnog saveta čiji bi jedan od važnih zadataka bio da kontroliše prikupljanje i trošenje sredstava.
- Ranija iskustva, i u Srbiji i u rasejanju, pružaju mnogo razloga za rezerve kada je u pitanju solidarno finansiranje. Zato je neophodno obezbediti čvrst mehanizam kontrole u čijem vrhu bi bili srpski patrijarh, predsednik i premijer Srbije, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, rektori univerziteta u Srbiji... Po mom mišljenju to treba da bude vrhovni savet i vrhovna savest čitavog poduhvata. Oni bi takođe kontrolisali izvršne strukture, poput projektanata i izvođača radova, nalogodavaca za isplate... - pojašnjava Jovanović.
Odrediti lokaciju- Fond dijaspore za maticu može da iznese predlog, ali niti treba niti može da zahteva od državnih institucija Srbije i grada Beograda konkretnu lokaciju na kojoj treba podići Memorijalni centar. To moraju da preciziraju nadležne državne strukture. Naša želja je da memorijal bude na Kalemegdanu iz više razloga, a jedan od važnih je i taj da je Prvi svetski rat počeo objavom napada na Srbiju 28. jula 1914. godine, da je dan kasnije iz Austrougarske sa Dunava počelo bombardovanje Beograda i da je prvo đule palo na Kalemegdan - kaže Živadin Jovanović. |
On podseća da je inicijativa o osnivanju srpskog Memorijalnog centra potekla od Miloja Milićevića iz Berlina.
- Milićević je izneo tu ideju i ona je prihvaćena na Saboru dijaspore održanom avgusta 2000. godine u Beogradu. Tad je takođe zaključeno da na ovom projektu svi koji imaju ulogu u državi i društvu treba da budu uključeni. Mada je unazad 13 godina svaka vladajuća garnitura bila upoznata sa predlogom o osnivanju memorijala, ništa konkretno nije učinjeno.
- Zato sam prošle godine ispred Fonda dijaspore za maticu uputio predlog Vladi Republike Srbije, a kopije svim državnim institucijama počev od predsednika države Tomislava Nikolića, da se donese zakon o osnivanju srpskog Memorijalnog centra - zaključio je Živadin Jovanović.
Finansiranje po zakonu- Izdvajanjem značajnog priloga za podizanje srpskog Memorijalnog centra Fond dijaspore za maticu ne bi bio u sukobu sa zakonom. Fond je trajna institucija srpskog naroda stvorena 1999. godine na solidarnosti u odbrani i obnovi zemlje tokom i posle agresije NATO. U međuvremenu je 2008. godine, u skladu sa aktuelnim zakonskim propisima o udruženjima, Fond morao da bude preregistrovan.
- Donet je novi i novi Statut po kome je u prvom planu humanitarna pomoć žrtvama NATO agresije, ali i žrtvama terorizma na Kosovu i Metohiji. Druga statutarna odredba precizira učešće Fonda u negovanju i očuvanju istorijske baštine, nacionalnog, duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda. I na osnovu te odredbe Fond može da se uključi u osnivanje srpskog Memorijalnog centra - objašnjava Jovanović. |
