Kosovo: Život u strahu od danas do sutra
Nijedan sistem ne funkciniše, svi imaju problem i svi su primorani da se bave politkom. Ako tako situaciju u severnom delu Kosovske Mitrovice opisuju stariji građani, dodajući još i da atmosfera od bombradovanja 1999. godine nije bila tako konfuzna i loša kao danas, šta mogu da misle i čemu da se nadaju mladi koji su na putu da zasnuju porodice. Jedina konstanta za njih je neizvenost, a jedina sigurnost da se apsolutno ne zna šta donosi sutra.
Dekoracija i angažovanje nadležnih službi prošle nedelje, malo su umile grad i trobojkama prošaralili sivilo ulica. Za "osveženje" zaslužna je već drugi put, iz nepoznatih razloga, otkazana poseta premijera Aleksandra Vučića. Na tu temu se ispijala kafa par dana, a onda su se svi vratili u običajene krugove: posao, neizvesnost, bezbesnost, sutra.
U severnom delu Kosova situacija je sledeća: privreda praktično ne postoji, a i ko bi otvarao velike fabrike pored tolikih rizika? Zato je najveći poslodavac država Srbija, koja nudi posao u opštinama, odnosno privremenim organima kako se danas zovu, zdravstvu i školstvu, ali je taj pečat u radnoj knjižici rezervisan samo za one koji imaju ili sreće ili debelu vezu. Posao nude međunarodne organizacije, a od kako je krenula "integracija severa" niču i nevladine organizacije na severu KiM. Za poslednjih šest meseci registrovano ih je 270, što je i neznatni procenat u odnosu na 8000 koliko ih ima na čitavom Kosovu. Te NVO su najrealnija šansa mladima za posao.
Pročitajte još:
* Ko je kriv za smrt Srba u Livadicama: Euleks 15 godina krije zločince
* Na Jablanoviću "vežbali državu"
* "Džihadisti uhapšeni, ali nisu planirali napade na Srbiju"
- U nevladinom sektoru nije teško da se nađe posao, ali se postavlja pitanje koliko će to trajati i koliko je to stabilno. Ti poslovi su nekako od danas do sutra, pa se stiče utisak da tako i živimo - kaže 27-godišnja Milica Jakovljević, menadžer na projektu nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture.
S druge strane, dodaje, institucije nude stalan posao.
- Teško je tamo dobiti posao, a od kada je krenula integracija videlo se da ima i previše zaposlenih. Ali, u kosovskim pravosudinim institucijama u srpskim sredinama ima mesta za mlade ljude, ali i tu postoji ozbiljan problem. Advokatima, tužiocima i sudijama, institucije Prištine, ne prepoznaju, odnosno ne priznaju diplome - pojašnjava ona.
Jedina zabava kafići i kladionice
Kosovska Mitrovica ranije se dičila i kulturnim životom, a u "onoj" Jugoslaviji važila je za prestonicu džeza. Da bi se zadržali mladi, kažu naši sagovornici, od rodnog grada očekuju i mogućnosti koji nude druga veća mosta.
- Ovde nemamo baš nikakve mogućnosti, osim tih kafića i kladonica. Nemamo bioskop, nemamo pozorište ili druge sadržaje gde bismo mogli da iskoristimo slobodno vreme.
Milica u avgustu odlazi u Ameriku, a o budućnosti u svom rodnom gradu, kaže teško joj je da razmišlja.
- Zaista bih volela da ostanem, srećna sam ovde, ali s druge strane, imam dovoljno godina da ne želim da živim više od danas do sutra.
Kada je njen kolega, 23-godišnji Miloš Kabašić završio srednju medicinsku, pokušao je da radi u mitrovačkoj bolnici. Posle drugog ugovora na određeno vreme, više ga nisu pozvali na razgovor. Nije imao sreće. Studira pedagodiju i radi u nevladinoj organizaciji.
- Razmišljao sam o porodici, ali od čega ćemo da živimo? Na žalost, budućnost na Kosovu nije tako svetla i mislim da života za mlade ovde neće biti. Dok imamo fakultete u sklopu sistema Srbije i dok je tu međunarodna zajednica biće posla i načina da se zaradi. Ali, ako se fakulteti izmeste, otićiće i mladi. Ko ne bude imao nešto sa strane, imaće ovde težak život - kaže Kabašić.
Mladi, smatra on, nisu svesni šta ih čeka.
- Kada bude postojalo to multietničko društvo, to neće moći svi da prihvate, da zaborave prošlost i da žive za budućnost. Tako da im ostaje ili Beograd ili inostranstvo, bar dok se ne smiri situacija - dodaje on.
Traže šansu za novi početak
Dobar pokazatelj da mladi na severu KiM ne vide budućnost, jeste i podatak da sa diplomom srednje škole pod miškom, sve više odlazi na fakultetske studije u Novi Sad, Niš, Kragujevac ili Beograd, kako bi tako osim zvanja, stekli i kontakte i našli šansu za novi život.
Želi da ostane u rodnom mestu
Ivana Dobrić, ekonomista za turtizam i ugostiteljstvo. Do nedavno i ona je razmišljala o odlasku, ali je veliku šansu videla kada su prošle godine počeli radovi na banji u Banjskoj.
- Pokrajina nam je bogata istorijom i prirodnim bogatstvima. Od kada su u mojoj opštini Zvečan pokrenuli izgradnju banje u Banjskoj, mislim da ima prostora za mene. Kod nas ima mnogo toga da se vidi, ali niko se ne trudi, a ni u opštini ne postoji odeljenje za turizam, priča Ivana Dobrić.
- Plašm se da mladi ovde ne vide ovde budućnost. Neizvesnost, problemi, bezbednost, stalni konflikti, nerešeno pitanje oko suda, sve su to činioci koji dovode do toga da mladi ne vide perspektivu - kaže Dušan Radaković izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture.
Organizacija na čijem je čelu prati kako se sprovodi vladavina prava na severu Kosova. Nju je, u dogovoru sa vlastima u Beogradu 2008. godine donela misija Euleks, a da bi poslednjih osam godina, taj isti Euleks, malo po malo, većinu nadležnosti (u oblasti sudstva i policije) preneo na kosovske institucije. Srbi na severu, nakon par potpisa u Briselu, bukvalno su se preko noći našli u sistemu koji i dalje iskreno niti priznaju niti žele. Ali, nad njima se primenjuju kosovski zakoni, red zavodi kosovska policija, a sude im sudije kosovskog sistema.
- Ovde je more problema. Centar za zastupanje demokratske kulture pokušava da prati vladavinu prava u svakom pogledu, od rada sudova do sprovođenja briselskih sporazuma, pišemo komentare zakona, i svaki dan nosi 1001 problem. Ovde nema želje da se problemi rešavaju kvalitetno, tamo gde je uzrok, već se samo saniraju posledice koje izađu na videlo, pojašnjava Radaković.
A, dodaje on, to je samo jedna od svakodnevnih prepreka koje mladi u Kosovskoj Mitrovici moraju svaki dan da preskoče u borbi za normalan život. U naredoj deceniji, pojašnjava naš sagovornik, moraće da se suoče i sa problemima socijalne zaštite, značajnog smanjenja broja radnih mesta i mnogim drugim.
- Trenutno deo građana uspeva da uzme novac sa tri - četiri strane, iz Prištine, od Beograda, međunarodnih institucija i kroz nevladine organizacije. Tim novcem se kupuje socijalni mir, pa ljudi, trbuhom za kruhom, ostaju ovde. Ali, Srbija svakim danom skraćuje fondove, a plašim se da kada kosovske institucije zažive da ćemo biti u ozbiljnom problemu, zaključuje on.
Konfuzija sa institucijama
U Mitrovici biznis se svodi na trgovinu i ugostiteljstvo, odnosno na kafiće, restorane, piljarnice i prodavnice.
- Pri investiranju i započinjanju nekog biznisa mora da se sagledaju svi rizici, koji mogu da uzgroze preduzeće. Ako se plaća dodatni PDV, ako nema struje ili vode, što je uobičajeno na Kosovu, rizik za posao je veliki. Ima ljudi koji bi započeli neku proizvodnju, a onda su se dogode nemiri, pa se ugase i prodaja i prozvodnja, kaže Miloš Kabašić.
Izvorište rizika bez sumnje je u politici, a kako ona izgleda u praksi vidi se na svakom koraku. Na primer, pre tri godina, malobrojni Mitrovčani, a na poziv države Srbije izašli su da glasaju novo opštinsko rukovodstvo koje funkcioniše u okviru sistema Prištine. Tada su pozvani da učine taj veliki korak, kako bi i njima, i državi Srbiji bilo bolje. Sada, 2016. godine, ta Skupština opštine nema čak ni svoju zgradu, a Priština u čijem sistemu fukcioniše je gluvonema na sve njene zahteve.
Veliko zagađenje
Željko Virijević, budući ekolog je iz Kragujevca došao u Mitrovicu zbog posla. Osim turizma i to je grana za koju bi moglo biti posla za mlade na severu Kosova, ali se kaže, time niko ozbiljno ne bavi.
- Ovde je olovo jako prisutno i u zemlji, i u vodi i u vazduhu. Zagađenje je veliko, mada malo smanjeno s obzirom da Trepča ne radi već 15 godina. Neodgovornost ljudi koji su radili tamo, dovela je do toga da se stvore deponije na obalama reke. Nijedna deponija na Kosovu nije ni po standardima, niti legalna, kaže on.
Nikoga ne uzbuđuje, što odluke Severne Mitrovice (tako se zove opština u kosovskom sistemu) centralne vlasti ne pitaju ni za šta, pa čak ne konsultuju ni kod usvajanja budžeta.
A, osim nje, postoji i Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu, koja nije opština, ali ima zgradu i službe prosečne opštine. Funkcioniše u okviru kosovskog sistema, ali je sada nedefinisanog statusa, pa građani ne znaju da li i koja dokumenta vade tamo. Tragajući za matičarem, uspeli smo da saznamo da ta služba i dalje funkcioniše u sistemu Srbije, odnosno u privremenom organu. Nalazi se u novojoj zgradi na obodu grada, među ruševinama nekadašnjeg vojnog remonta. U 14.25 svi zaposleni su se već hvatali za kvaku, ali su bili izuzetno ljubazni. Matične knjige Kosovske Mitrovice pokazale su da je u januaru i februaru rođeno čak 110 beba, što je slična brojka kao u ovo vreme pošle godine u kojoj je ukupno rođeno 650 dečaka i devojčica. Međutim, cifre o nataliteu samo zaklanjaju činjenicu da je poslednjih godina u prvom razredima osnovnih škola oko 20 odsto dece manje.
