Kako otići iz EU (4): Premijer sam protiv svih
Fantazija ili ne, Kameron se već zapleo "kao pile u kučine". Prošle sedmice, jedan od teških kalibara u njegovoj Konzervativnoj partiji, gradonačelnik Londona Boris Džonson, izjavljuje kako Britanija "ima sjajnu budućnost izvan Evropske unije". I da će, ako lider njegove partije, Dejvid Kameron, omane u pregovorima sa Briselom i on pozvati Britance da Evropskoj uniji kažu "baj, baj".
Ostaje da se vidi da li će premijer biti u stanju da bez velike političke štete i dalje žonglira sa Briselom, uprkos partijskoj većini i evroskeptičnom raspoloženju u zemlji.
Tako, prošle sedmice izlazi u javnost i objavljuje da će ministri u njegovoj vladi imati odrešene ruke jer ih on oslobađa partijske discipline i dozvoljava im da mogu pred referendum da istupaju po vlastitoj savesti i političkom nahođenju. Kopernikanski obrt i novi politički unikat (!) - da lider partije glasa za jedno, a njegova partijska većina za nešto drugo!
Cena koketiranja
Pri svemu ovome, niko živ na Ostrvu ne zna tačno koja bi mera prihvatanja njegovih reformi od strane Brisela zadovoljila Kamerona, pa da lobira za ostanak Britanije u EU, da prekine dosadašnje "hoćeš-nećeš" koketiranje sa centralom Unije i obustavi ovu "pregovaračku fantaziju" koja mu je već ozbiljno smanjila šanse na sledećim parlamentarnim izborima.
I samo što je to Kameron rekao, bivši premijer, laburista Gordon Braun (inače Škot) izlazi iz duboke, pasivne mirovine i oglašava da će on kod kuće agitovati za ostanak Škotske u EU, bez obzira šta će ostatak britanske Unije odlučiti na referendumu. Uz to, tvrdi da će Škotska na referendumu zasigurno glasati za ostanak u EU i to većinom od čak 70 odsto glasova. Naravno, pod uslovom da se - kako kaže - kampanja pred referendum vodi na osnovu "pozitivnih, principijelnih, progresivnih i patriotskih" argumenata - ma šta to praktično značilo, a po mnogima znači direktno pretnju Edinburga na adresu Londona.
Što bi, na kraju priče, opet, značilo i nešto mnogo više od puke "evropske teme": mogući raspad Ujedinjenog Kraljevstva - u slučaju da Škotska odluči na referendumu da ostane u EU, a ostatak - Engleska, Vels i Irska - da odu...
Tako je sada u Britaniji moguć i politički unikum da premijer lobira (ako bi nekim čudom uspeo u pregovorima sa Briselom) za ostanak države u EU dok mu većina u zemlji traži izlazak, bez obzira šta ispregovarao. Istovremeno, ako bi zadovoljio većinu i lobirao za izlazak, Škotska bi napustila Ujedinjeno Kraljevstvo i otišla, svojim, evropskim putem... To bi značilo i kraj šest stotina godina duge britanske Unije.
