Sajam knjiga kao ogledalo društva (1): Velika seoba selfi kulture u knjige
U podugačkom redu na Sajmu knjiga ispred izdavačke kuća Vulkan strpljivo su čekale devojčice stare 13, 14 godina. Glavni hit je bila knjiga modne blogerke Zorannah. Kad je novinar upitao zašto kupuju ovu knjigu, sledili su uzbuđeni odgovori: "Zato što ima mnogo lajkova na Instagramu... Zato što je presavršena... Zato što su korice knjige prelepe... Njene fotografije su divne..."
Knjiga pod nazivom "Lajf end stajl", koji je autorka izabrala jer je "to jednostavno i čisto" i pas Lola, na kojeg je posebno ponosna jer je odlično ispao na fotografiji, pokazala je da je pisana reč danas podređena lepoti i Instagramu. S druge strane, 182.684 posetioca na ovogodišnjem jubilarnom 60. Sajmu knjiga u Beogradu uveravaju nas da pisana reč još ima težinu, makar na Sajmu knjigu.
Manifestacija pod sloganom "Šta bi bilo da nije bilo - Jevgenija Onjegina, Ane Karenjine, Tri sestre..." prošla je u duhu stogodišnjice od rođenja slavnog srpskog pisca Branka Ćopića, a njegove knjige mogle su se kupiti i za 200 dinara.
Počasni gost ove godine bila je Rusija. Dr Natalija Naročnickaja, direktor Fonda za istorijsku perspektivu Moskve, u pozdravnom govoru ukazala je da je ovaj sajam bio jedinstvena prilika da Srbi upoznaju današnju Rusiju kroz knjige savremenih autora.
- Više ruskih knjiga treba da se prevodi na srpski, više srpskih autora treba da nađe put do srca ruskih čitalaca. Mi trebamo da čuvamo i uvećavamo neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu bogomdanu ćirilicu - izjavila je Naročnickaja.
Iran preuzeo štafetu
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin predao je Otvorenu knjigu Naseru Eshaniju Faridu, prvom savetniku i otpravniku poslova Islamske Republike Irana u Srbiji. Iran će sledeće godine dobiti priliku da kao počasni gost Beogradskog sajma predstavi svoje književno stvaralaštvo.
U Rusiji 2015. godina proglašena je za godinu književnosti, pa je time rusko učešće na Beogradskom sajmu posebno značajno. Obožavaoci savremene ruske književnosti imali su priliku da se druže sa mnogim autorima na štandovima ove zemlje. Osim Rusije još 67 zemalja predstavilo se srpskim čitaocima, između ostalog iz Brazila, Indije, Irana, Italije, Francuske, Kine i mnogih drugih.
Velika posećenost i slaba prodaja obeležili su ovogodišnji Sajam knjiga. Čak 20.000 ljudi više nego pola godine je posetilo sajam, pa su se na štandovima mogle videti velike gužve, ali i posetioci koji praznih šaka odlaze kući. Iako su izdavači spremili brojne popuste i akcije, mnogi su se teško odlučivali da nešto pazare. Vremena u kojima se sa Sajma izlazilo sa punim kesama, zaboravljena su onog trenutka kada se iz samoposluge izlazi sa jednom bananom i 50 grama parizera.
Sajam knjiga 2015.
- izložbeni prostor 29.968 metara kvadratnih
- izlagači 488
- promocije, predavanja, rasprave 450
- novinari, fotoreporteri, snimatelji 1.111
- izložbe 16
Već tradicionalno, Sajam je obeležio i duh književnosti rijaliti zvezda, modnih blogera i voditelja. Na svim štandovima su prodavci jednoglasno složni, takva literatura se prodaje najbolje. Na jednom štandu "Seobe" Miloša Crnjanskog, čije ime nosi jedan od platoa beogradskog Sajma knjiga, mogle su se kupiti za 230 dinara, a knjiga "Lajf end stajl" čiji je autor modna blogerka Zorannah, koštala je 1.100 dinara.
Crnjanski je ostao na rafovima do kraja Sajma, a sočinjenije Zorannah je neočekivano tokom Sajma štampana dodatno, kako bi svi zainteresovani mogli da je pazare. Našla se i na top listi izdavačke kuće Vulkan među 10 najprodavanijih knjiga ove godine. Jedni su oštro osudili promociju ovakvih knjiga na jednoj kulturnoj manifestaciji, drugi su se tukli u redu da dođu do primerka iste.
Zoran Hamović, urednik izdavačke kuće Klio smatra da postojanje ovakve knjige nije strašno.
- Takva literatura može da postoji. Zašto da ne. Neka svako izdaje šta želi, mi živimo u slobodnoj zemlji. Pa i neka se prodaje to na Sajmu. Od štete koju takva knjiga proizvodi kod današnjih devojčica, mnogo je veća šteta koju proizvode upravo oni koji se time toliko kritički bave. Umesto da se fokusiramo na sve one pozitivne efekte Sajma, sve se fokusira na jednu Zoranu, i njenu slikovnicu, i upravo time joj se daje na značaju - objašnjava Hamović.
Ipak, da nije sve tako crno, pokazao je Festival stvaralaštva mladih, koji se ove godine prvi put organizovao u okviru Sajma knjiga, gde je prikazano 10 programa iz različitih oblasti stvaralaštva mladih autora. Školski dan na Sajmu knjiga uvek je dan najveće gužve. Autobusi iz čitave Srbije pristigli su na parking Beogradskog sajma. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić otvorio je Školski dan, poručujući deci da čitanjem postaju bolji ljudi. Ipak, štandovi sa pljeskavicama i slatkišima bili su posećeniji više od štandova sa knjigama.
Deca su tumarala po halama, takmičeći se u tome ko je više reklamnog materijala nakupio i koliko brzo se može stići od jedne do druge hale. Selfi štapovi su takođe neizostavan deo školskog dana ovogodišnjeg Sajma, koji su istakli važnost fotografije u savremenom društvu.
Beogradski sajam ove godine posebnu pažnju je posvetio negovanju kulture srpskog jezika, kao nastavak akcije koju je sprovela Matica srpska u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda koja nosi naziv "Negujmo srpski jezik". Cilj akcije je opismenjavanje nacije, a Emir Kusturica, proslavljeni srpski reditelj i pisac, kojem je pripala čast da otvori ovogodišnji Sajam knjiga, podsetio se vremena kada je pismen čovek bio cenjen u društvu.
- Danas imamo selfi čoveka gomile koji neće nestati. Pismenost je bila cenjena osobina, a danas ne znači ništa - rekao je Kusturica.
