Multinacionalne kompanije kao savremeni kolonizatori (4): Tajkuni, vlasnici hrane
Do Drugog svetskog rata Srbija je kao i cela tadašnja država Kraljevina Jugoslavija bila agrarna zemlja, a preko 80 odsto stanovnika Srbije je živelo na selu.
Posle Drugog svetskog rata, pod uticajem svetskih procesa i nove vizije društva, život poljoprivrednika se naglo promenio.
Branislav Gulan, član odbora za selo SANU, podseća da danas Srbija ima 4.600 sela i da 86 odsto njih ostaje bez stanovništva.
- Industrijalizacija je smanjila broj nekvalifikovanih radnika, a rezultat promena bio je i naglo povećanje gradskog stanovništva, koje se čak za 21 odsto uvećalo već 1948. godine, a u 1991. godini taj procenat se popeo na 51 odsto - kaže Gulan.
Poslednjih decenija propast poljoprivrede ubrzali su monopolisti i politički oligaharsi.
- Monopoli su posebno izraženi u kontroli hrane i rezultat su pogrešne privatizacije, koja je bez posla ostavila oko 100.000 ljudi. Takva privatizacija može da se nazove osmišljenim zločinačkim poduhvatom uz pomoć države - kaže Gulan, insistirajući na tome da korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta mora da se zaustavi.
- Sa državnih oranica se u džepove tajkuna sliva oko 180 miliona evra godišnje, umesto u budžet države. Monopolistima je sve dopušteno. Aktuelna je priča oko suncokreta i cene ulja, koje je već poskupelo, mada je cena suncokreta pala! Ugovori o otkupu su bili sklopljeni sa seljacima, ali tajkuni su cenu suncokreta naknadno snizili - kaže Gulan i dodaje da će zbog manje posejanog suncokreta biti jedva za proizvodnju ulja za sopstvene potrebe države.
Multinacionalne kompanije kao savremeni kolonizatori:
- Tajkuni i tobožnji biznismeni su od 2005. godine uz razna štelovanja tendera oteli više od 300.000 ha zadružne i državne imovine u Vojvodini! Pitanje je kako je mogla da se privatizuje zadružna (čitaj privatna) imovina kada već ima svoje titulare, odnosno vlasnike - podseća Gulan na štetnost usvajanja Strategije privatizacije u poljoprivredi, kojom je državno vlasništvo nad zemljom ocenjeno kao recidiv prošlosti...
Rasprodaja teritorije
Prema članu 3 Zakona o privatizaciji, iz privatizacije se izuzima nacionalno bogatstvo, odnosno zemljište, a i Zakon o zemljištu zabranjuje prodaju zemljišta strancima, jer se ono tretira kao teritorija. Međutim, stranci kažu da oni nisu vlasnici zemljišta, nego preduzeća, i na osnovu toga obrađuju zemlju. Iako je suprotno zakonu i Ustavu Srbije, to im je omogućila elita koja je bila na vlasti proteklih deceniju i po! Ipak, prema sporazumu potpisanom u Briselu, stranci će od 2017. godine moći i javno da kupuju zemlju u Srbiji, što druge zemlje iz okruženja nisu dozvolile, pa je Mađarska čak Ustavom zabranila da stranci mogu da postanu vlasnici mađarskih oranica!
- Zbog takve privatizacije agroprivrede, bez posla je ostalo više od 100.000 radnika, a to je danas više od 300.000 gladnih usta. Ko i kako će snositi odgovornost za trećinu privatizovanih agrarnih preduzeća Srbije za koje su ugovori o privatizaciji poništeni, a imovina opljačkana - pita se Gulan, podsećajući kako je oko 490.000 ha srpskih njiva završilo u tajkunskim rukama!
- Srbija danas jedva da ima oko 40 odsto proizvodnje od one iz 1989. godine i sve je to rezultat javašluka i tajkunizacije. Tako je Srbija od izvoznika postala uvoznik hrane - objašnjava Gulan osmišljenu pljačku agrara potpomognutu vladajućom političkom oligarhijom države.
- Tako današnji srpski veleposednici imaju znatno veće posede nego što su u Vojvodini imale čuvene porodice Dunđerski, Kotek i Ferbah, uoči Drugog svetskog rata! Naime, velika četvorka srpskih tajkuna danas poseduje nešto više od 100.000 ha zemljišta dobijenog prilikom kupovine nekadašnjih moćnih kombinata, što državne zemlje, koju su u zakup dobili u privatizacionom paketu, ili je docnije zakupili. Tajkuni i sumnjivi biznismeni su na tenderima prigrabili oko 300.000 ha zadružne i državne zemlje samo u Vojvodini! Dokle smo došli svedoči podatak da sada srpski tajkuni kupuju domaću zemlju od stranaca! Primer je da je u 2015. godini domaći veleposednik Petar Matijević od Ivice Todorića, vlasnika Agrokora, kupio 4.500 ha. Karakteristično je i to da srpski veleposednici na svojim velikim posedima isključivo seju kulture koje donose profit, a nemaju, recimo, uzgoj krupne stoke. - zaključuje on.
