Kriza evropske socijaldemokratije (2): Srbija i nema prave socijaliste
"Kriza levice je očigledna i ima dva korena. Jedan je što je država blagostanja u Evropi iscrpla osnovne ideje levice. Danas se više ne govori o borbi radnika i kapitala, već o partnerstvu rada i kapitala. Ideje evropske moderne socijaldemokratije su veoma mnogo promenile društvo i sada su leve ideje glavnina političkih tokova. Daleko je to od idealnog, ali je ogroman napredak", navodi profesor dr Žarko Korać, analizirajući aktuelnu krizu levice.
Ali, dogodilo se nekoliko stvari koje su ideološki bar zasad razoružale levicu, što je dovelo do aktuelne krize ove političke ideje manje ili više na celom kontinentu.
- Padom komunizma jako je uzdrmana ideja levice. To što se desilo bio je udarac za partije koje su se oslanjale na ideje koje su istorijski poražene. Komunističke partije su svedene na simbolične stranke ili uopšte ne postoje. Takođe, i demohrišćanske stranke su prihvatile ideje i zastupale ideje socijaldemokratskih stranaka. Dogodilo mi se da sam razgovarao s nemačkim konzervativnim političarima i jedan od njih me je pitao: "Pa dobro, hajde recite mi koju to vrednost socijaldemokratije mi nismo prihvatili? Od obrazovanja, prava na lečenje, elementarnih prava radništva, koju?" I zaista, vrlo je teško parirati takvom argumentu - navodi Korać.
Jedan primer u Evropi posebno je interesantan. To je Laburistička partija Velike Britanije koja je nastala iz sindikata, ali je svoj uspeh doživela tek kad je na njeno čelo došao najkonzervativniji levičar u istoriji britanske levice - Toni Bler. Reč je o čoveku koji je laburiste vodio kroz tri izborne pobede zaredom.
- On je zapravo napustio izvorne ideje radničkog pokreta i gurnuo partiju udesno. Druga stvar je njegovo političko nasleđe koje je mučno i danas podložno vrlo oštrim kritikama, pre svega kad je reč o praćenju Amerike u ratnim avanturama. Kasnije su dvojica uspešnih evropskih levičara premijera, Toni Bler i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, napisali dokument koji se zove "Levica za 21. vek". Moram da priznam da nešto praznije u životu nisam pročitao. Trenutna pozicija levice u Evropi najbolje opisuje ispraznost - ističe naš sagovornik.
Na pitanje da li levica u Evropi može da oživi, Korać odgovara potvrdno.
- Koliko god su ljudi u Srbiji sa skepsom gledali na pojavu Sirize, stranke nastale urušavanjem tradicionalnog političkog sistema, ili pojave Podemosa u Španiji, Pokreta pet zvezdica u Italiji, to su ipak stranke koje su postavile ključna pitanja bankarskog sektora koji je izmakao kontroli, solidarnosti koje danas ima premalo. Bez obzira na neuspeh Sirize, ta pitanja, koja su i američki nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic prihvatili kao relevantna, ostaju i traže odgovor - naglašava Korać.
Kad je reč o Srbiji, tu je tek levica u istinski dubokoj krizi. Profesor Korać smatra da je uzrok tome duboko ukorenjen nacionalizam i tragedija Srbije u procesu raspada Jugoslavije.
- Ovde levicu glumi nekoliko stranaka. Postoji jedna fantomska stranka, Pokret socijalista na čijem čelu je Aleksandar Vulin, vrlo agresivni nacionalista. Njemu, kad govori o drugim nacijama, o Hrvatima ili Albancima na primer, nedostaje nešto što je osnovno za svakog levičara, a to je solidarnost. Socijalistička partija Srbije nema u suštini ništa levo u svom programu. Oni se nisu suprotstavili čak ni smanjivanju penzija - kaže Korać.
Srbija je jedna od retkih država koja nema pravu stranku levice.
- Naš problem je snažno okretanje nacionalizmu s kraja 80-ih i naročito devedesetih godina. Tamo gde je jak nacionalizam nema prostora za levicu. Kao posledica ratova i gubitka ratova, siromašenja, otvorenih pitanja granica i Kosova neprekidno se hrani nacionalizam. Zapravo je tipičan profil stranke u Srbiji desnica. Ona može da se maskira, kao što je to slučaj bio dok je Tadić bio na vlasti. Ali, kad pogledate Vuka Jeremića, njegovog šefa diplomatije, tu nema ni trunke solidarnosti ili bilo kakve vrednosti socijaldemokratije - zaključuje Žarko Korać.
Borkova Siriza
Pokušao je Borko Stefanović da ponudi Demokratskoj stranci program koji bi bio blizak Sirizi, mada se to neslavno završilo.
- Taj program DS ne može da prihvati jer je ona zapravo stranka centra. Čak je u vreme Borisa Tadića bila stranka desnog centra. Znate, kad neko tako može da se šeta od levog do desnog centra i nije ozbiljna stranka levice - kaže naš sagovornik.
Svet mirno gleda marš neonacista
Pokazuje se da ekonomska i imigraciona kriza u Evropi ima dva odgovora. Jedan je rast ekstremne desnice, a drugi obnova izvornijih levih ideja.
- Kad je reč o desnici, ona me plaši jer se pojavljuje u parlamentima evropskih država gde biste to najmanje očekivali, poput Finske, Norveške i Danske, stabilnih demokratija, ekonomski uspešnih zemalja. To se najbolje vidi u Mađarskoj. Tamo Jobik maršira u uniformama kroz sela gde žive Romi. Zlatna zora u Grčkoj je neofašistička stranka i vrlo je čudno jer je Grčka stradala puno od fašizma, taj narod se hrabro borio protiv fašizma i sad imamo fašističku stranku u Grčkoj. Isto imamo i u Rusiji. To je potpuno neverovatno da u zemlji koja je izgubila 20 miliona ljudi u ratu protiv nacista imamo neonacistički pokret - ističe dr Korać.
