Klimatske promene na Balkanu (4): Vodovod bez kapi vode
"Svašta sam u životu doživeo i preživeo na surovom Pešteru i na mojoj još surovijoj planini Giljevi: bezbroj ledenih zima i pretoplih leta, česte nestašice vode, višednevnu žeđ, patnju i muku. Ali, ono što ovoga leta preživljavam skoro da ne pamtim. Ova nestašica vode i ova žeđ teži su mi neko ikada u mojih 80 leta."
- Mojih 30 krava crkava od žeđi i danima luta Giljevom u potrazi za vodom. Sve je na planini presušilo: i bare i bunari, i cisterne i rezervoari, a iz vodovoda danima nema ni kapi vode. Bojim se pocrkaće mi stoka, ostaću bez igde ičega. Zato sam na konju pošao po stado da ga napojim iz cisterne koju nam je dovezla vojska - žali se starina Rade.
Klimatske promene na Balkanu:
Ovo je samo još jedno od sušnih leta bez kapi vode. Danima smo bili prinuđeni da stada napajamo na baruštinama, a mi da pijemo vodu iz neispravnih bunara, ali i oni su presušili, pa je u Sjenici uvedena vanredna situacija, dovoze nam vodu cisternama, ali je sve to daleko od rešenja - priča Tibor Jelić iz Crvskog i objašnjava da je Pešter, posebno njegov deo uz granicu sa Crnom Gorom, kraški i bezvodni kraj, da vode odvajkada nema i da je situacija iz godine u godinu sve teža.
- Ovde nama izvora, nema ni bunara, a pešterski vodovod, dug 80 kilometara, na čijem smo kraju, niko ne održava i često je u danima kvaru, a nekada i mesecima bez kapi vode, iako na izvoru Koničko vrelo kod Tutina vode ima dovoljno za celu Pešter. Ne zna se da li su teža žedna leta ili zime - naglašava Jelić.
Mileta Radević iz sela Boljari tvrdi da su se mnogi zbog nestašice vode i višedecenijske žeđi iselili iz ovog dela Srbije.
- Voda ti je, moj brajko, ovde vrednija od zlata. Kad u kući ostaneš bez kapi, a meni se to događalo više puta, i kada ti je najbliža prodavnica udaljena 35 kilometara, dao bi sve bogatstvo za flašu hladne vode. Dok nisu stigle cisterne, nekoliko dana sam pio vodu sa jednog odavno presahlog bunara i strahovao da ću dobiti neku crevnu bolest, hvala bogu, sve se dobro završilo. Stiglo nam je i po nekoliko kanistera vode vrnjci, pa se lakše živi, ali problem nije rešen - priča Mileta.
Ko je krivac
Čelnici opštine Sjenica prst upiru u rukovodstvo JKP Pešterski vodovod i tvrde da u ovom preduzeću, čiji su osnivači skupštine opštine Sjenica i Tutin, godinama vlada javašluk koji najvećim delom doprinosi hroničnoj nestašici vode.
- Da nismo uveli vanrednu situaciju, ni prstom ne bi mrdnuli da otklone kvarove i pomognu građanima, tako rade godinama - kategoričan je Mića Kaličanin.
Mehmed Mujović, direktor JKP Pešterski vodovod, loptu prebacuje na opštine:
- Opštine Sjenica i Tutin godinama nisu uložile ni dinar u održavanje vodovoda, čak podstiču građane da ne plaćaju vodu. Čelnici opština sete se vodovoda, nestašica vode i svojih građana samo leti kad žeđ ugrozi živote građana i u vreme predizbornih kampanja.
Selo Bioce kod Karajukića Bunara ima najbolje stočare na Pešterskoj visoravni, samo porodica Dacić gaji 1.000 ovaca i 200 rasnih krava kojima ovih dana preti pomor.
- Navikli smo na topla leta i nestašice vode, navikli smo da vodu dovozimo iz udaljenih sela u buradima i kanisterima, zapregom ili na traktoru, ali ovo što doživljavamo ovih dana pravi je pakao za koji nisu krivi, samo suša i visoke temperature, već javašluk u Javnom preduzeću Pešterski vodovod. I kad dođe koja kap, obično je mutna, pa preti opasnost da se ovce razbole, cisterne u naše selo još nisu stigle, išli smo u opštinu Sjenica da tražimo pomoć, ali je još nismo dobili - priča Enver Dacić, farmer iz Bioca. - Prinuđeni smo i da sjenički sir ispiramo mutnom vodom, pa smo prestali da ga proizvodimo da ne ugrozimo ljude, a mleko prosipamo. Za sve su krivi čelnici JKP Pešterski vodovod i opštine Sjenica i Tutin koji ne održavaju vodovod i poigravaju se sa životima hiljada ljudi i kompletnim stočnim fondom na Pešterskoj visoravni - ističe Enver.
Stoka skapava
Drago Balšić, domaćin iz Boca, tvrdi da Pešterci doživljavaju pravu prirodnu katastrofu:
- Temperature prelaze i 40 stepeni, a mi danima nemamo ni kapi vode, deca su žedna, nemamo ni za ručak da skuvamo, stoka skapava, ne možemo da se okupamo, preti opasnost da nas zbog nehigijene zadese i neke bolesti, to je nehumano - jada se Drago.
Pomoćnik predsednika opštine Sjenica Mića Kaličanin kaže da je situacija na jednom delu Peštera alarmantna, da je opština uvela vanrednu situaciju, da se trudi da pomogne žednom narodu ovog kraja, ali da je pomoć, bez ozbiljnijeg angažovanja države, nedovoljna.
- Od Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i Vojske dobili smo po jednu cisternu koje obilaze ugrožena i raštrkana sela, od Vode vrnjci dobili smo tri šlepera flaširane vode. Potrebno nam je bar još pet-šest cisterni i još puno vode. U Beogradu bi mnogo ozbiljnije trebalo da shvate naše nevolje, jer ako dočekamo još jedno ovako žedno leto na Pešteru više neće biti ni stočara, ni stočarstva - kaže Kaličanin.
