Klimatske promene na Balkanu (2): Crv sišao s neba
Iako je dvadeset prvi vek, srpski seljak i dalje gleda u nebo ne bi li video kakva ga nevolja očekuje. Pored svih tehnoloških dostignuća, koje bi mu mogle olakšati život, poljoprivrednici se oslanjaju na vekovno iskustvo koje se prenosi s kolena na koleno. Međutim, u poslednje vreme, ni to ne pomaže. Klimatske promene ih zbunjuju i otežavaju ionako težak život. Temperature koje poslednjih godina leti dostižu četrdeset i više stepeni, predstavljaju nerešiv problem.
Poplave smenjuju saharska leta, a Šumadija polako počinje da liči na tropsku oblast. Životinje lipsavaju od vrućina, a usevi se pretvaraju u bare ili sasušenu savanu.
Janićije Savić iz sela Brančić kod Ljiga kaže da ne pamti ovakvo (ne)vreme, a ima 81 godinu. S tugom gleda u paprike koje je posadio, a koje su sada sasušene.
Muku mučimo sa vodom, ali ipak uspevamo da zalivamo useve. Slaba je vajda od toga. Koliko god se trudili, sve je uzalud. Voda brzo ispari. Kukuruz je do pre dva dana ličio na nešto. Danas je već klonuo. Za nekoliko dana opašće prinos za pedeset-šezdeset posto. Ustajemo u pola pet i sa polja se vraćamo u osam sati. Najveća briga nam je kako da sačuvamo stoku i useve.
Klimatske promene na Balkanu:
Jutros mi je od vrućine uginulo još jedno pile od četiri kilograma, juče sam jedva spasao steonu kravu koja treba da se oteli za dva i po meseca. Nadula se jadna i samo ropće, mislio sam gotova je. Voda ne pomaže. Ubi je toplota. U kući nemamo klimu, ali sada razmišljam da je ugradim u štalu. Na suncu je temperatura preko 50 stepeni - očajan je Janićije.
Dok priča, Janićije se drži za lozu staru 50 godina koja se preko noći sasušila. I najotpornije biljke gube bitku sa klimatskim promenama, a ovaj kraj je bio poznat po stogodišnjim šumama bresta.
- Sada mi se suši brest star 30 godina. To je drvo među najotpornijima, od njega su se pravili kolski točkovi, ali eto ubi ga ovo sunce.
Janićijeva žena Krunija kaže kako se seća vremena kada su u polje išli da kopaju po 20 kopača bez špartanja. Od hrane su nosili samo malo pasulja i čuturu vode.
- Danas, ne mogu da vidim više od dva-tri kopača - priča Krunija. - Ne mogu ljudi da izdrže na vrelini. Muku mučimo i sa vodom koja polako nestaje, plašim se da će doći vreme kada će biti vode, ali neće imati ko da je pije. Dolaze vremena kada će crnci piti vodu s preostalih izvora. Nekoliko godina unazad sa tropskim vrućinama pojavile su nepoznate štetočine. Odakle su došle, ne znam. Sitni crni puževi upropastiše krompir. Uđu u njega i izbuše ga kao sito. Beli luk je oduvek bio prirodno zaštićen. Sada i njega napada i uništava crv koji je došao sa neba - priča Krunija.
Njihov sin 56-godišnji Petar Savić kaže da su se i zmije namnožile.
- Skoro sam video poskoka debelog kao moja ruka, a to nije viđeno do sada u ovom kraju. Poskoci si obično debeli kao prst i dugački oko pola metra. Ovo ne sluti na dobro - uzdiše Petar.
Paučina na lišću
Nekoliko rasadnika u ovim krajevima je u velikom problemu. Trud i pažnja koje raznovrsne biljke zahtevaju pretvaraju se u uzaludan posao. Dragana Jovčić, radnica u rasadniku Cvetni vrt ne može da shvati šta se ovo dešava.
- Ovo je katastrofa. Svako jutro zalivam biljke, hranim ih i prehranjujem najkvalitetnijim đubrivom, ali uzalud. Ne znam odakle se pojavljuje ova, nikada viđena paučina. Preko noći se proširi na sve biljke, skidam je ručno ili prskajući, ali se ona sutra ponovo pojavi i mogu samo sa tugom da gledam kako pojede sve lišće!
- Počinjem da sumnjam da ovi grdni avioni koji preleću preko našeg malog Brančića, imaju neke veze sa štetočinama. Nekada bi avion preleteo i ostavio trag koji bi nestao za desetak minuta, sada se zadržavaju po nekoliko dana. Kao da neko nešto zaprašuje. - kaže on.
Da je loše, potvrđuje i 65-godišnji Dragan Lukić, dugogodišnji mesar i domaćin na glasu. Ima veliko imanje i gaji stoku.
- Neprirodno je kada junica od tri godine, lepa ko upisana, ne može da ostane steona. Marva je uznemirena i kao da odbija da donese potomstvo. Oskoruša je veoma otporna voćka, kada sve požuti ona se i dalje zeleni. Sada je došlo vreme da gledam kako se i one suše. Pojavio se neki beli crv, ima tri santima, uđe pod koru drveta samo okruži drvo i ono je gotovo. Može se videti samo tačkica na mestu gde je ušao i to nam uništava drveće unazad dve godine. Napadaju naročito trešnje i kajsije. Suše se i one starije, otpornije voćke, a kamoli ove od dve, tri godine. Samo možemo da ih počupamo da se ne bi proširila nevolja. Imam komšiju koji mi pomaže u polju i oko stoke. Usput kopa i rake da bi se prehranio, evo neki dan je iskopao 16 raka. Ljudi umiru toliko da to nije normalno - krsti se Dragan.
Rupe u zemlji
Reke Kačer i Ljig su skoro presušile jadaju se seljaci.
- Zemlja nam je popucala, otvorile se rupe i pukotine duboke po metar. Nogu da slomiš ako ne paziš. Kada padne kiša, a pašće kasno i mnogo više nego što zemlja može da primi, te pukotine će se pretvoriti u klizišta. Našoj muci kraja nema. Kada su bile poplave, govorili su nam da je u valjevskom području palo od 40 do 80 litara kiše po metru. Kada, koja mi stoji u dvorištu, ima zapreminu od 350 litara kubnih. Prepunila se za dan - jada se Krunija.
