Bolesti savremenog doba (2): Disanje je veliki luksuz
Zagađenje vazduha, loš način ishrane, hrana puna konzervanasa i aditiva, više stresa, malo sna, malo fizičke aktivnosti, sve to pogoduje da napreduju alergije
Savremeni način života nam je doneo mnogo olakšica. Vodu ne nosimo sa bunara, ne moramo da učimo uz svetlost sveće, ne moramo da pešačimo kilometrima, već je dovoljno da se prepustimo udobnosti našeg automobila i odvezemo se brzo i lako. Hvala bogu na restoranima brze hrane jer više ne moramo da se mučimo da uberemo šargarepu u bašti i okopavamo krompir. Danas za malo novca možete brzo i jednostavno pojesti šta god vam srce ište. A onda trk po terapiju za sve reakcije na moderno doba.
Bolesti savremenog doba:
1. Sirotinja sve deblja i depresivnija
Alergija je reč grčkog porekla nastala spajanjem reči "alos" što znači "promenjen", i reči "ergeia" što znači "reakcija". Alergeni kao supstance koje izazivaju alergije su svuda oko nas, ali oni sami po sebi nisu mnogo opasni. U kombinaciji sa savremenim čovekom izazivaju burne reakcije. Pojedina istraživanja pokazuju da će se do 2020. godine broj ljudi s nekim tipom alergije svrstavati pod epidemiju.
Dr Ivana Dedić, pneumofiziolog sa odeljenja alergologije iz Gradskog zavoda za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze, ističe da je u gradskoj sredini mnogo veći broj ljudi obolelih od alergija u odnosu na ljude koji žive u seoskim sredinama.
- Zagađenje vazduha je jedan od faktora za razvoj alergija kojima plaćamo danak savremenom načinu života koji vodimo. One su u porastu. Sve više mlade populacije boluje od alergijskih bolesti. Loš način ishrane, hrana puna konzervanasa i aditiva, više stresa, malo sna, malo fizičke aktivnosti, sve to pogoduje da napreduju alergije. One su definitivno bolest modernog doba - kaže dr Dedić.
Neće nas biti
Zagađenje vazduha dovodi do uništavanja ozonskog omotača, što je potpuno uništilo klimu. Mi smo danas postali alergični na sunce koje je izvor života. Bez njega ne možemo da opstanemo, a naše telo reaguje negativno na njega.
- Ako se uništavanja nastavi ovim tempom, uskoro nas neće biti. Ljudi to uopšte ne shvataju ozbiljno. Sve više ljudi reaguje burno i na najmanju količinu sunčevih zraka na koži. Crvenilo, osip, blaga gušenja, neki su od simptoma. Jako sunce je takođe preduslov za pojačane simtome respiratornih alergija na različite vrste polena. Zato savetujemo pacijentima da izbegavaju sunce u periodu kada je koncentracija polena najviša - objasnila je dr Dedić.
Njeno dugogodišnje iskustvo sa pacijentima koji se bore s alergijskom astmom i drugim vidovima alergije pokazalo je da se svim pacijentima tokom boravka u selima ili na planinama simptomi znatno smanjuju. To nas dovodi do pitanja zašto svi glavom bez obzira bežimo sa sela.
Boravak u prirodi nije omiljen u savremenom društvu. Sela izumiru, sve je manji broj dece koja makar raspust provode okruženi životinjama, travom i šumom. I pored jasnih znakova koje nam priroda šalje, između ostalog i kroz alergije, da je vreme da usporimo i ne uništavamo je u tolikoj meri, čini se kao da joj teramo inat.
Vakcina s alergenom
Jedna od savremenih metoda koja se pokazala kao uspešna u lečenju alergija jeste imunoterapija.
- To je jedina uzročna terapija u vidu vakcina. Ona utiče na uzrok bolesti, menja imuni odgovor i sprečava razvoj novih alergija. Ona se sprovodi ekstraktom alergena na koji je pacijent osetljiv. Pozitivan efekat terapije traje i nekoliko godina. Preporuka je da se dva puta u toku života ponovi. Postoji starosno ograničenje jer može da se primenjuje do 65. godine. Kod mladih ljudi je bolji efekat - objasnila je za "Vesti" dr Ivana Dedić.
Kad je reč o kožnim alergijama, plaćamo visoku cenu razvoja potrošačkog društva. Naša koža ne može da zamisli dan bez mleka za telo, kupke koje regenerišu kožu nakon samo jedne upotrebe, kreme od koje koža diše jer je disanje postao ozbiljan luksuz.
- Upotreba previše kozmetike dovodi do preosetljivosti kože. Nakon godina loših navika konstantnog nanošenja različitih preparata, koža će zaista početi da se ponaša neprijateljski ako izbacimo te iste proizvode. A s druge strane, tone konzervanasa u kozmetici dovode do različitih alergijskih reakcija. To postaje začaran krug. Kozmetička industrija zadovoljno trlja ruke, a mi ne odustajemo - kaže dr Dedić.
