Bolesti savremenog doba (1): Sirotinja sve deblja i depresivnija

Mršavi žive duže, a debeli lepše, moto je čovečanstva od davnina. U gradu Kalabar, u Nigeriji, i danas postoje takozvane tovljeničke sobe gde bogataši plaćaju da bi dobili naslage masti. Za šest meseci će udvostručiti svoju težinu jer će non-stop jesti, spavati i kupati se.

Stručnjaci upozoravaju da će debljina postati opasnija od pušenja

U mnogim plemenskim zajednicama masnoća je simbol statusa, naročito za žene. Kilogrami su za poštovanje u svim tradicionalnim društvima gde se teško dolazilo do hrane, a često su bili i važan uslov za ženidbu. Ni na Balkanu nije mršava žena bila na ceni jer je mršavost izazivala sumnju na jektiku ili tuberkulozu. Zapadna civilizacija danas boluje od težine, ali ona više nije simbol društvenog statusa (jer se bogati utrkuju u mršavosti), nego bolest siromašnih slojeva koji dvostruko više rade, jedu jeftinu hranu iz ulične ponude i pretvaraju se u prava brda sala.

* Najdeblji Britanac Karl Tompson je u maju ove godine saznao da može umreti ako ne spusti svoju telesnu težinu sa 412 kilograma bar na polovinu. On je nastavio da unosi 10.000 kalorija dnevno i umro je od hrane, u 32. godini. Dok od gladi u svetu umre oko 10 miliona ljudi, samo u Evropi milion ljudi godišnje umre od prežderavanja. U SAD-u godišnje 400.000 ljudi strada od brze hrane, dok, recimo, u Africi svake godine od posledica besnila umre 24.000 ljudi, pa je hrana postala opasniji ubica od besnila.

Stručnjaci sve češće upozoravaju da će debljina uskoro postati opasnija od pušenja. Zasad, od duvana u svetu umre šest miliona ljudi godišnje, a tri miliona zbog gojaznosti.

Trećina odraslih ljudi na svetu ima višak kilograma ili je klinički gojazna, a od 1980. godine stopa gojaznosti skoro se udvostručila.

* Od svih naroda bivše Jugoslavije s održavanjem linije najviše muku muče Hrvati. Čak dve trećine muškaraca i više od polovine žena u Hrvatskoj ima telesnu težinu veću od normalne. Najveći procenat premršavih stanovnika ima Slovenija. Svaki treći stanovnik Srbije ima problem s težinom, a svaki 15. je ekstremno gojazan

*  Moderni stil života ne može da obezbedi dovoljno vitamina D. Njega su istisnuli kancelarijski poslovi i dani provedeni u zatvorenom prostoru, ali i izbegavanje sunčevih zraka otkad smo industrijom uništili ozonski omotač. Takođe, oni koji vode računa šta jedu, izbegavaju masnu ribu koja najviše ima vitamina D, a nutricionisti savetuju da se jedu samo belance i posno meso. Sve ovo je doprinelo da manjak vitamina D postane problem oko 60 odsto svetske populacije. Dovoljno je 10 minuta dnevno izlaganja suncu i malo holesterola, koji su lekari proglasili opakim, da ljudski organizam dobije vitamin D. Danas mnogi ljudi ne jedu uopšte masno meso i nemaju holesterol, ali im slabe kosti, mišići, imuni sistem, opada im kosa, a povećava se i rizik od raka.

* Depresija je stara koliko i civilizacija. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini. Depresija je u stvari tuga bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku. Nazivaju je i bolešću 21. veka, a pospešuje je ekonomska i politička situacija, i dugogodišnji nedostatak perspektive. Depresija je jedina smrtonosna bolest u psihijatriji, jer oko 15 odsto depresivnih osoba počini samoubistvo. SZO upozorava da će se do 2030. godine broj depresivnih toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema. Oko 120 miliona ljudi na svetu pati od depresije, a što je zemlja siromašnija, to je više depresivnih.

*  Moderni svet zahvatila je i prava epidemija alergija. Sve češće se prvi put javljaju kod odraslih ljudi što je posledica zagađenosti planete, pa je ljudski organizam postao zbunjen. Telo se tada ponaša kao da se brani od bakterija ili virusa, iako su u pitanju polen ili hrana. Naučnici još nisu odgovorili na pitanje zašto organizam burno reaguje na pojedine supstance, koje nisu štetne za njega. Alergija na polen ubedljivo je najčešća vrsta alergije, toliko česta da od nje u Evropi pati skoro 25 odsto ljudi, a u Japanu i na Novom Zelandu čak 40 odsto populacije, a čak 300 miliona ljudi u svetu boluje od astme. Pre oko 100 godina izvesni Čarls Blekli, koji je patio od alergije na polen trava, uspeo je da za 10 godina traganja u čitavoj Engleskoj nađe samo 14 osoba s istom mukom. Danas je ova bolest prava pošast. Porastu broja obolelih doprinelo je i globalno otopljavanje jer zbog njega biljke počinju da cvetaju sve ranije i sve duže.

* U svetu raste i broj onih koji pate od adiktofonije, zavisnosti od mobilnog telefona. Čovek koji pati od takvog psihičkog poremećaja preživljava strah da će biti odvojen od sveta. Ceo život modernog čoveka iznenada se obreo u u telefonu gde su su kontakti, veze, internet. Strah je jedan od 10 najvećih neprijatelja zdravlja savremenog čoveka.

SUTRA:  Bolesti savremenog doba (2): Disanje je veliki luksuz