Ustaj, Tito, propadosmo!

Tri decenije od smrti Josipa Broza sjatili su se iz svih krajeva bivše Jugoslavije nekadašnji "drugovi i drugarice" da odaju počast svom maršalu. Na ulazak u Kuću cveća u Beogradu čekalo se po pola sata, ali to nije smetalo ni onima koji su iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske putovali čitavu noć. Titove saborce i poštovaoce, iako sada raštrkane u šest država, i dalje spaja nostalgija za tim vremenom, i uverenje da se živelo mnogo, mnogo bolje.

- Nostalgija nas vuče. Bio je veliki čovek i sada živi u našim srcima. Došli smo u ime Udruge Josip Broz Tito Međumurja u Hrvatskoj i SDP-a - kaže Lidija Mesarić.

Ona veruje da bi to vreme možda i moglo da se vrati, dodajući da je u mladosti živela bolje nego njena deca.

Oko fontane, na ulazu u prostoriju gde se nalazi Titov grob, neprestano je bila gužva, a zanimljivo je da je došlo i dosta mladih. I oni tvrde da je vreme komunizma "jedino koje vredi".

- Iz Bosne sam došla da se poklonim drugu Titu. Ranije nisam imala priliku. On za mene predstavlja sve ono što iole vredi i valja. Mogu da osetim duh tog vremena, iako u njemu nisam živela - kaže Vanja Softa (21), budući student političkih nauka iz Kiseljaka.

Ona kaže da roditelji nemaju ništa protiv što toliko voli Tita, ali da joj zameraju kada u kući previše sluša partizanske pesme.

Da odaju počast maršalu, došli su i mnogo političari, a među njima i ministar prosvete Žarko Obradović, funkcioner SPS-a:

- Shvatali mi to ili ne, Tito je bio veliki državnik. Bio je znak raspoznavanja Jugoslavije u svetu. I kada se uzme u obzir tadašnja kultura, obrazovanje, socijala, i ugled u svetu i taj pasoš, za mnoge građane tadašnje Jugoslavije bio je sinonim nečega što smatraju dobrim i za čim su nostalgični.

Žarko Obradović i Aleksandar Antić juče na Dedinju

Titov unuk Joška Broz među prvima je došao da oda počast dedi. Iz godine u godinu sve veći broj ljudi na Titovom grobu, tumači lošim životom naroda i nostalgijom za vremenima socijalnog blagostanja:

- To je znak da se opet vraća nostalgija za onim vremenom i to na svim prostorima bivše Jugoslavije. Sve su uspeli da razbiju, ali Jugoslaviju u srcima nisu. Razbili su i komunističku partiju, i savez sindikata, penzionera, ali ništa im to ne pomaže.

Neće još dugo. Ja kažem, daj Bože da ponovo dođe neki "diktator", "apsolutista" i sve najgore što pričaju o Titu, samo da narodu bude bolje. A to će biti teško, dok mi ne preuzmemo vlast! - rekao je Joška Broz.

"Deda bi bio ponosan"

Unuk Josipa Broza Tita nedavno je stao na čelo Komunističke partije, a kako kaže, dosad već ima 59 odbora po čitavoj Srbiji. Najavljuje učešće na narednim izborima, i veruje da će za njega glasati svi koji su juče odali počast Titu.

- Prikupljamo potpise i spremamo registraciju. Što je najvažnije, mnogo je mladih. To dovoljno govori o perspektivi partije - kaže Brozov unuk.

Kaže da nije imao političke ambicije, ali da je na nagovor ljudi koji su bili i ostali komunisti odlučio da stane na čelo partije.

- Deda bi bio ponosan. Neko je morao da objedini leve snage na teritoriji Srbije. Učestvovaćemo na narednim izborima - najavljuje Broz.

"Bilo je teško reći da je umro"

Miodrag Zdravković, spiker TV Beograd, Jugoslovenima je na jučerašnji dan pre 30 godina saopštio vest o Titovoj smrti. Zdravković danas ima 83 godine, živi u Beogradu, ali veći deo godine provodi u selu Rgotina kod Zaječara.

Februara te godine, kad je Titu odsečena noga, pričao je Zdravković za "Vesti", rečeno mu je da je alternativa za čitanje saopštenja. Bilo mu je zabranjeno da ide daleko od Beograda, i to ne više od tridesetak kilometara, kao i da mora u svakom trenutku da bude dostupan redakciji.

Zdravković je, međutim, ipak otišao sa porodicom u vikendicu kod Golupca, gde je bio i 4. maja 1980. Dogovorio se sa komandirom milicije u Gradištu da mu javi ako se nešto desi, pošto u vikendici nije imao telefon.

Ali, 4. maja je ustao ranije i, kako kaže, rekao supruzi da ga je uhvatila nervoza i da mora da krene za Beograd. U stan su ga kasnije pozvali iz redakcije: "Dođi i ponesi crno odelo."

Znao je, kaže, šta je u pitanju. S mukom i tugom je iščitao saopštenje koje nije bilo duže od nekoliko rečenica.

I otac i majka

- On je za mene bio i otac i majka. Kod njega smo živelu u miru, slozi i slobodi. Zato dolazim svake godine da mu se poklonim - kaže Dragan Lazić (58)

Skupljala knjige iz kontejnera

Žarka Mazić (67), iz Novog Beograda, kaže da je skupljala knjige iz kontejnera koje su posle Titove smrti drugi bacali.

- To me je najviše zabolelo, kad sam gledala kako vojna lica bacaju Titove knjige. Vadila sam ih iz kontejnera i donosila kući. Tito je za mene i dalje živ - kaže Mazićeva.

Stigao čak Iz Australije

Tita nisu zaboravili ni oni koji su osim države promenili i kontinent. Čak iz Australije u Kuću cveća došao je Gojko Alavanja (66).

- Došao sam iz Australije u Zadar, gde sam nekada živeo, pa onda u Beograd kod rođaka. Nisam mogao da propustim da dođem na Titov grob. Obožavao sam ga. Puno mi znači.

Moj otac je poginuo u partizanima, a onda me je država školovala, pa sam postao nastavnik. To je bilo dobro vreme - kaže Alavanja koji se u Sidnej odselio nakon sedam godina izbegličkog života u Srbiji, a proteran je tokom "Oluje" iz sela Gornje Biljanje kod Zadra.

- Ne mogu da poredim kako je nekada bilo i sada, jer ne živim ni u Srbiji ni u Hrvatskoj, ali čini mi se da je bilo mnogo bolje - dodaje on.

Laponska heroina osvojila Broza

Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito prvi i jedini put je 1965. boravio u Norveškoj. Zvaničnoj poseti pečat je dala jedna Laponka, iako joj imena uopšte nije bilo u protokolu. Bila je to Kiršten Svineng, koje se za tu istorijsku priliku setio norveški novinar i pisac Per Hanson.

U poslednji čas on je predložio da se upriliči susret ove laponske seljanke i predsednika Tita. U anegdoti koja se u Norveškoj u prigodnim prilikama još prepričava navodi se kako se tada čitava zemlja angažovala da Kiršten doleti sa krajnjeg severa u prestonicu.

- Avionom se brže stiže, ali se saonicama putuje - objasnila je slikovito svoje prvo letenje avionom Kiršten Svineng.

Prilikom boravka u Norveškoj Tito se na prijemu nije odvajao od Laponke. Hanson je kasnije pitao o čemu su toliko razgovarali.

- Pričali smo o svemu. I o Bogu, mada me je iznenadilo da nije pobožan - rekla je ona.

- I pored toga što ne veruje u Boga, Tita kad umre neko mora da prati na onaj svet, zato što je on pobedio fašiste - poverila se Kiršten Svineng piscu Hansonu.

Kiršten je u Norveškoj poznatija kao Mama Karašok, a taj nadimak dali su joj srpski internirci, zatočenici u nemačkom logoru Karašok, koji se nalazio u ovoj zemlji. U ovom stratištu tokom 1942. ovde je bilo zatočeno 377 Srba, a život je zauvek ostavilo njih 265. I pored veoma surovog režima, logoraši su uspeli da uspostave kontakt sa meštanima, koji su im davali nadu da će preživeti.

Nekoliko njih uspelo je da pobegne iz logora, a beguncima je prvo utočište bila više nego skromna brvnara u kojoj je živela Kiršten Svineng. Kroz zatvorena vrata su šaputali da se ne bi otkrili: "Mama, mama". Kiršten ih je prihvatala i pomagala da nastave beg izlažući se velikom riziku.

U znak zahvalnosti ona je odlikovana, a o hrabroj Laponki napisana je i potresna knjiga. Orden jugoslovenske zastave sa zvezdom dobila je 1957, a 1970. godine je objavljena knjiga Pera Hansona "Mama Karašok".
Pisac je poživeo samo dve godine duže od svoje junakinje, umro je 1982.

- Umrla istog dana -

Tito je umro 4. maja 1980, a istog dana umrla je i Mama Karašok. Hansonu nisam verovao dok na mesnom groblju u Karašoku, na kojem počiva Kiršten Svineng, nisam video uklesan u mermeru datum smrti Mame Karašok.

Zafranović završava seriju o Brozu

Ako se ne dese neke nepredviđene okolnosti, Hrvatska televizija mogla bi na jesen da prikaže seriju o Josipu Brozu Titu, koju je režirao poznati režiser Lordan Zafranović uz pomoć novinarke Mire Šuvar.

Za razliku od kontroverzne i vrlo kritikovane serije Antuna Vrdoljaka, ova serija kroz brojne razgovore bi trebalo da da nova viđenja vođe bivše jugoslovenske države.

U Zafranovićevoj seriji nema igranih delova, već se ona sastoji od razgovora s više od 80 ljudi s kojima su razgovarali Zafranović i Šuvarova. Među njima su Brozova žena Herta Has, kojoj je to prvi razgovor nakon 60 godina, novinar Žarko Susić, književnik Joža Horvat, Jerko Baković, čije su sestre bile žrtve ustaškog terora i brojni drugi ljudi s kojima se ranije nije razgovaralo o Titu.