Godinu dana posle poplava (2): Ljudi zapomažu, a nikog ne vidiš
Malo pominjani heroji spasavanja Obrenovčana i Lazarevčana bili su pripadnici Rečne policije iz Beograda, koji su prvi pritekli u pomoć građanima koji su sa krovova kuća gledali nabujalu vodu kako nadire.
Prvi dan posle katastrofalnih majskih poplava policajci iz ove jedinice krenuli su ka Lazarevcu, priseća se Milan Peković, komandir Rečne policije.
- Prvo jutro smo bili u Lazarevcu koji je tada bio najviše ugrožen. Tamo smo proveli 24 sata spasavajući ugrožene ljude. Sutradan kada je voda krenula ka Obrenovcu otišli smo tamo, gde smo proveli sledećih šest dana, a posle smo otišli i u Morović. Nije bilo naređenja, svi smo išli. Smene su bile po 24 sata, kratko odspavamo, presvučemo mokre uniforme i nastavljamo. Sada kada se setim tih dana, shvatam koliko je požrtvovanosti i hrabrosti svih spasilaca trebalo da se evakuišu ljudi. Najteže je bilo kad dođemo ispred višespratnica. Vidimo po 50 prozora, ljudi zovu u pomoć, a mi sa jednim, dva čamca, nema mesta za sve, moraš da biraš koga ćeš da spasiš, dok voda stalno nadire i raste - priseća se Peković.
Rizik nije postojao samo za ugrožene građane Obrenovca, već i za policajce. Bujice su ulicama nosile sve što im se nađe na putu, automobile, znakove, stubove, pa je postojala opasnost da ne udare u spasilačke čamce i prevrnu policajce u vodu koja je veoma prljava i još opasnija zbog infekcija.
- Svuda uginule životinje, gledali smo mrtvu kravu kako pluta u centru Obrenovca. To nas nije sprečilo da nastavimo. Najteže je sa decom. Dođemo čamcem do kuće, nema mesta za sve, pa nam roditelji predaju decu, barem njih da spasu. Te trenutke, lica tih ljudi koji ti predaju decu i ne znaju šta će dalje sa njima biti, to ne može niko da zaboravi. Spasavali smo sve koje smo mogli, čak smo imali i baku od preko 90 godina - prepričava Peković.
Velika opasnost po spasioce je bilo što nisu znali na šta će naleteti ispod vode. Plašili su se da se ne prevrnu čamci, pa su zato isključivo koristili metalne umesto gumenih.
- Bila je ogromna panika. Prvu noć u Obrenovcu mi smo prvi ušli u našim čamcima. Ljudi nisu bili svesni šta se dešava, mislili su da će se voda brzo povući i nisu hteli da izađu iz kuća. Posle kad su videli da voda samo nadolazi, više se nije moglo do njih. Vodostaj je rastao, a ograde, zidovi, vozila, sve je pod vodom blokiralo prilaz. U jednom trenutku čuli smo da se trudnica nalazi u jednoj kući koja je bila nepristupačna. Počela je da se porađa. Kolege su srećom stigle na vreme i evakuisali je. Porodila se u bolnici, rekla nam je kako nije verovala da će uopšte preživeti. Posle je ta ekipa iz Rečne policije posetila, a ona je ime detetu dala po policajcu sa čamca koji je spasao - prepričava Peković.
Bujice i prepreke
Jedan od najvećih problema za spasioce, osim bujica, bile su prepreke u vodi. Pošto je voda bila visoka i po nekoliko metara, čamci su bukvalno plutali preko ograda i metalnih šiljaka. Kada bi nailazili na prepreke ispod nivoa vode, koje nisu mogli da pređu, policajci su izlazili iz čamaca, zagazili vodu kako bi čamac izbegao prepreka i onda nastavili sa traganjem za preplašenim ljudima i nastavljali evakuaciju.
Da su poplave koje su zadesile Srbiju nešto što se ne dešava za života, uverio se i Dejan Grgarević iz Rečne policije, koji je danima spasavao poplavljene.
- Bilo je panike i straha među nama, ne dešava se ovako nešto svakome. Ulice su bile u bujicama, plašili smo se da neko ne ispadne iz čamca. Nailazili smo na vozila, stubove, sve nam je to smetalo. Kada smo ušli u Obrenovac, bio je mrak, nije bilo struje. Avetinjski je izgledalo dok plutaš između kuća i čuješ dozivanja ljudi koje ne vidiš. Koristili smo ručne lampe, ali nisu mnogo mogle da pomognu. Plovimo ulicama, gledamo gde se ko nalazi, ne vidiš ništa, pa naletimo na auto i u trenutku se smrznemo od straha da se ne prevrnemo. Čujemo samo glasove u noći, neko nas doziva, ljudi viču, panika ogromna - priseća se dramatičnih trenutaka Grgarević.
Keks za staricu
- Išli bismo po nekoliko puta u isti deo grada kako bismo bili sigurni da smo odatle sve spasli, a onda bismo nastavili sa drugim delom grada. Spasavali smo jednu baku koja je danima pokušavala da dozove pomoć. Uspeli smo nekako da čamcima između kuća i auta doplovimo do nje. Skinuli smo ogradu ispred kuće koja nam je smetala da je preplovimo. Kada je ušla u čamac, videli smo da je dobro. Dali smo joj vodu i keks, a ona je nastavila onda sa nama dalje u spasavanje po Obrenovcu - priseća se Grgarević.
Kako bi bili sigurni da će sve ugrožene izvući, spasioci su napravili plan da jedan po jedan deo Obrenovca evakuišu. Za tih sedam dramatičnih dana, kažu pripadnici Rečne policije, nisu brojali koliko su spasili ljudi. Pretpostavljaju, više od 1.000 žena, muškaraca, dece i starih, ali da u tim momentima niko o tome nije razmišljao. Sada kada su se vratili redovnim dužnostima, patrolirajući beogradskim rekama za čiju su bezbednost odgovorni, prisećaju se s vremena na vreme dana kada su zajedno sa ostalim spasiocima spasili čitav jedan grad.
- I sutra ako se nešto slično desi, što se nadamo da neće, spremni smo kao i svi ostali spasioci da odmah krenemo i pomognemo našim sugrađanima gde god se nalazili - kažu uglas.
