Godinu dana posle poplava (1): Dan kad se Balkan ujedinio

Skoro svake godine reke plave iste oblasti u Srbiji, uprkos tome što je oko 88 odsto teritorije države zaštićeno od poplava. One najviše pogađaju naselja u Vojvodini, dok se u centralnoj Srbiji najčešće izliva reka Morava. Prošle godine prava katastrofa obrušila se na Obrenovac. Poplave u Obrenovcu nisu prve s kojima se ovaj grad sretao kroz istoriju. Sagrađen nedaleko od obala Save, Kolubare i Tamnave, ovom gradu gotovo da je suđeno da se suočava s čestim poplavama. Dok nisu izgrađeni nasipi, Obrenovac je bio plavljen svake godine. Bivši direktor vodovoda Obrenovca Milenko Mijalković rekao je da je austrougarska carica Marija Terezija napravila prvi nasip u ovom kraju, zbog čega se voda nije više svaki put izlivala u Posavinu.

U Bosni i Hercegovini su se iz korita izlile reke, Bosna, Drina, Sana, Sava, Vrbas. Poplavljeni su Šamac, Brčko, Maglaj, Doboj, Derventa, Tuzla, Prijedor, Travnik, Janja, Bijeljina, Zenica... Poplave su pogodile čak 81 opštinu. Procenjeno je da ukupne štete i gubici u BiH iznose oko dve milijarde evra. Oko 3.000 ljudi je ostalo bez posla, 13.500 radnih mesta je direktno ugroženo, a 50.000 radnih mesta indirektno. Samo u Tuzlanskom kantonu nastalo je 2.556 klizišta. Ni danas veći deo štete nije saniran, a i čitav proces procene šteta i dodele pomoći praćen je nizom nedostataka. Neka preduzeća sa dva zaposlena dobila su pomoć od 7.000 do 12.000 maraka, a firme sa više desetina radnika po 1.000 KM. Ova preduzeća su odbila pomoć namenjenu za sanaciju dela direktnih šteta, jer "ne žele milostinju".

Prema istraživanju Faktor plusa stanovnici Srbije smatraju da je reakcija države bila na nivou, kao i da je pomoć Rusa bila veoma efikasna, dok neverovatnih četiri odsto ljudi veruje da je kontroverzni i nikad potvrđeni HAARP kriv za katastrofu koja je zadesila našu zemlju. Meteorolog Nedeljko Todorović kaže da mu je drago što se za taj odgovor nije opredelilo više ljudi. Mnogi nisu nikad ni čuli da projekat HAARP može ikako da utiče na to da li će u Srbiji biti kiše ili ne. Dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu, izjavio je na tribini o ovoj teoriji zavere:

- Bilo koja termoelektrana bilo gde u svetu, uključujući i TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu, ima veći uticaj na klimu, u smislu da emituje više energije i gasove staklene bašte koji mogu da zarobe više solarne energije nego bilo šta drugo. Mi sada primećujemo posledice uglja, nafte, dizela, benzina, kerozina i ostalih stvari koje su spaljivane pre 30 godina. Ono što se spaljuje danas videće se za 20-30 godina i imaće, vrlo verovatno, istinski katastrofalne posledice.