Kakav će svet biti do 2050. (1): Molim vas jednu aplikaciju za dušu
On će imati brzinu geparda, izdržljivost konja, okretnost majmuna i svestranost ljudi. Zasad je robot Jan visok 1,8 metara i težak 149 kg, ima 28 hidraulički pokretanih zglobova i može da vozi automobil. On je jedan je od najnaprednijih robota na svetu koji će imati svojstva živih stvorova. Napravila ga je firma Boston dinamiks u vlasništvu Gugla i prošle godine predstavila šta sve ovaj atlas robot ume, čak i čuveni udarac iz filmova o Karate kidu.
NASA je Guglu pre šest meseci iznajmila hangare koje će koristiti za razvoj robotike. Japanci su pak pokazali svetu robotski egzoskelet koji pomaže paraplegičarima da hodaju. Roboti i kompjuterski program omogućili su nepokretnim ljudima da stoje, sednu i ponovo prohodaju.
I dok čovečanstvo tehnologijom pomera sve granice, za samo nekoliko decenija Aralsko jezero u Kazahstanu drastično se smanjilo. Ono je nekada bilo četvrto najveće jezero na svetu, ali je zbog nestručnog navodnjavanja u konstantnom opadanju još od 1960. godine, pa se od njega danas vide obrisi i nekoliko uvala ispunjenih vodom. Reke u Arizoni i Juti za poslednjih 10 godina pretvaraju se u potoke, a u Kaliforniji suša traje pet godina. NASA je u martu objavila "Slike promena", satelitske fotografije promena na planeti kao upozorenje svetu šta se dešava s prirodom.
Doktor kompjuter
Superkompjuter Votson američke kompanije IBM već se koristi u njujorškoj bolnici Sloan-Ketering za dijagnozu raka i drugih bolesti, a doktori određuju tretmane nakon analize i preporuka ovog sajber lekara. Inženjeri IBM-a naoružali su Votsona sa 200 miliona stranica informacija na četiri terabajta prostora na hard-disku, uključujući i kompletnu Vikipediju, a kompjuter je dobio posebnu aplikaciju za medicinsku dijagnostiku.
Svet je slavio oktobra 2011. rođenje svog sedammilijarditog stanovnika. Polovinom 21. veka čovečanstvo će već imati devet milijardi stanovnika, biologija će postati najznačajnija naučna oblast, a ljudi će pronaći u svemiru nove oblike života, tvrde novinari "Ekonomista". Dvadeset uglednih novinara napisalo je pre nekoliko godina knjigu "Megapromena" u kojoj predviđaju kako će svet izgledati 2050. godine. Oni su zaključili da će Azija 2050. biti najnaseljeniji kontinent na kome će živeti više od polovine čovečanstva, a Afrika će biti trostruko brojnija od gusto naseljene Evrope. Biologija će se povezati s nanotehnologijom i informatikom, što će dovesti do velikih otkrića. Vrlo je verovatno da će ljudi do 2050. uspeti da ožive izumrle vrste biljaka i životinja. Oni vide i ogromne izazove za svet - suočavanje s klimatskim promenama i bitku oko oskudnih resursa, kao što su voda i hrana. Zapadna Afrika, Pakistan i dolina Inda isušiće se toliko da su izvesni ratovi oko vode. Već sada svake godine čovečanstvo popije jednu celu Volgu. Veći deo stanovništva živeće u gradovima, čak 70 odsto. Grad Njujork 1950. godine bio je jedini grad sa preko 10 miliona stanovnika, a 2000. godine najveći grad bio je Tokio sa 36 miliona stanovnika. U tom pretrpanom svetu 3D štampači proizvodiće sve što nam treba, od tanjira do auto-delova.
Američka konsultantska kuća PNjC objavila je 2013. godine izveštaj pod nazivom "Svet u 2050. godini" u kojem su njeni stručnjaci predvideli da će globalna finansijska kriza ubrzati promene ekonomije, pa će do 2050. godine Kina, SAD i Indija biti tri najveće ekonomske zajednice na svetu. Potražnja za vodom će se povećati za 55 odsto na globalnom nivou do 2050. godine, a Svetska banka je već prognozirala da će za samo 15 godina svetu nedostajati 40 odsto vode. Oni upozoravaju da će se nove tehnologije razvijati mnogo brže nego što mislimo, pošto postaju sve jeftinije. Od 2001. godine troškovi sekvenciranja DNK po genomu su pali sa 96 miliona na manje od 6.000 dolara. Prema izveštaju Masačusetskog instituta za tehnologiju, samo u 2014. godini predstavljeni su prvi neurosinaptički računarski čipovi koji imaju konfiguraciju ljudskog mozga, 3D mikro štampači, roboti koji trče po neravnom terenu, genomi koji će se uhvatiti u koštac sa poremećajima mozga... U isto vreme internet postaje sve moćniji, a društvene mreže postaju dominantna sila u životima ljudi širom sveta.
Amerikanac Maršal Brejn, pisac, konsultant i futurolog, godinama piše knjige u kojima upozorava na brze svetske promene. On je ove godine objavio knjigu "Druga inteligentna vrsta: kako će ljudi postati nevažni kao žohari" u kojoj tvrdi da će roboti preuzeti pola radnih mesta u SAD do 2050. godine. Prvi talas nezaposlenih biće verovatno milion vozača kamiona koje će zameniti kompjuterom vođena vozila.
Pročitajte još:
* "Do 2045. ljudi više neće biti dominantna vrsta“
* Da li će nas mašine nadjačati? I kada?
- U ovom trenutku milioni inženjera, naučnika, stotine korporacija, univerziteta i biznismena utrkuju se ko će pre stvoriti druge inteligentne vrste na planeti Zemlji. A možemo videti da te druge inteligentne vrste dolaze iz svih pravaca: u obliku automobila koji sami voze, automatizovanih pozivnih centara, takmičenja u šahu sa računarima, automatizovanih samoposluga i restorana... Zastrašujuće je da će ti roboti uskoro eliminisati ljudske poslove u zapanjujućim brojevima. Da li se iko pita šta će se dogoditi s milionima nezaposlenih radnika kada se pojavi prvi svesni računar? Mi tražimo vanzemaljce u svemiru, a ne vidimo ih u sopstvenoj kući - tvrdi Brejn. On predviđa i da će do 2040. godine kompjuteri imati memoriju čoveka.
Dr Jan Pirson, inženjer i futurolog, prošle godine je predvideo da ćemo do 2050. doći do tačke u kojoj će se oko 90 odsto našeg razmišljanja događati van našeg mozga.
- Ne brinite ako vas do 2060. pregazi kamion. To neće biti veliki problem za vašu karijeru. Činjenica da ste poginuli nije velika stvar jer je vaš mozak i dalje povezan s mrežom. Dakle, prethodno kupite android u najbližoj prodavnici, učitate svoj um na njega i nastavite da radite kao da se ništa nije desilo. To vas čini elektronski besmrtnim! Možete da napravite i nekoliko kopija sebe. Možete da imate nekoliko kopija vašeg uma na mreži, što stvarno menja čitavu budućnost čovečanstva.
