Naučnik Igor Čatić: Imaćemo mozak sa Guglom
Živimo u vremenu koje bismo mogli nazvati zbunjujućim, ono nas očarava obećanjima o besmrtnosti tela i ljudskog uma. Kada se govori o besmrtnosti tela, sve učestalije se govori o produženju ljudskog života na 100, 120, pa i 1.000 godina. Poznato je da postoji projekat Avatar 2045 kojem je cilj večni život ljudskog uma. Ušli smo u digitalno doba, a predsednik Gugla Erik Šmit izjavio je nedavno na skupu najuglednijih donosilaca odluka u Davosu da će Gugl "nestati".
Prve nedelje 2015. godine Elon Mask govorio je na konferenciji u Portoriku o eksploziji inteligencije. Ovaj termin se odnosi na nekontrolisani napredak u veštačkoj inteligenciji za koji Mask i Stiven Hoking smatraju da može da bude pogubno po čovečanstvo. Moderni čovek postaje sve više kiborg i živi okružen robotima i avatarima.
Pojam kiborgoetike uveo je na ove prostore još 2001. prof. Igor Čatić, danas penzionisani profesor Fakulteta strojarstva i brodogradnje u Zagrebu, a njegovo osnovno područje rada i istraživanja je vezano uz plastiku i gumu, koje su najvažniji neživi materijali u savremenoj medicini.
Šta je bio povod da delimično istinite i neistinite medijske tekstove nazovete "patkarenje"?
- Svojedobno je najavljeno da će prerano preminula Ejmi Vajnhaus kao hologram (avatarka) načiniti svetsku turneju. Dva dana kasnije povučena je ta vest. To je jedan od primera patkarenja, koje je na prvi pogled teško otkriti je li vest verodostojna ili nije. Još jedan nedavno objavljeni primer analiziran je na portalu Zg-magazin pod naslovom "Čipiranjem do stvaranja nove kaste ljudi". Vest kaže: "Razvoj tehnologije omogućio je donošenje odluke o stvaranju nove ljudske kaste čipiranih osoba... stoga je osnovana nova, vrlo tajna tvrtka koja će na tome raditi..." Nemoguće je ovde detaljnije ulaziti u sve aspekte patkarenja, a patkari se više nego ikada na svim nivoima.
Danas se koriste termini "robot, kiborg, avatar", koja je razlika?
- Osnovni problem je što se mnogo radova prenosi u našu sredinu s jednog nepreciznog jezika, engleskog. Nedavno je na Univerzitetu u Zagrebu, na Filozofskom fakultetu, odbranjena disertacija I. Greguric pod naslovom "Filozofijski aspekti kiborgizacije čovjeka u doba znanstvenog humanizma i mogućnost mišljenja". Ona je verovatno prva na ovim prostorima posvećena filozofskim aspektima kiborgizacije. Među ostalim, za potrebe navedene disertacije vrlo smo precizno definisali navedene pojmove. Kiborg je hibrid živoga i neživog, dodati su materijalni delovi ili informacijski (čipiranje). Kiborgiziranje može biti unutrašnje (pretežno) i vanjsko (npr. egzoskelet). Po pravilu, materijalno kiborgiziranje je poželjno, ako vam zamene kuk ili ruku. Problem je informacijsko kiborgiziranje, koje vodi ka potpunom nadzoru nad ljudskim bićem. Čipovi bi omogućili da na njemu imate opšte i zdravstvene podatke o sebi koje je moguće pročitati s određene udaljenosti ili uticati na vaše vitalne funkcije. Sve je to svojevrsno stvaranje nečoveka.
A robot i avatar?
- Robot je neživa, hvatljiva tvorevina, mehaničko sredstvo delovanja, obično elektro-mehanička mašina vođena računarskim programom ili elektroničkim krugovima. Roboti mogu biti nalik ljudskom biću (humanoidni roboti) i oni koji nisu nalik biću. Muški humanoidni roboti su androidi, a za robote nalik ženama, uveden je naziv ginolda. I dron je robot. Reč avatar pojavila se u jednoj francuskoj knjizi još 1857. Izraz potiče iz hinduizma. U sajberprostoru avatari su 2D ili 3D slike-ikone ljudi, životinja i slično, koji predstavljaju dvojnika u mreži, učestalog ili veštog korisnika interneta u sajberperformansu.
Bioetička društva
Da li u regionu postoje bioetička društva?
- Bioetika se deli u tri područja: fitoetiku (biljke), animalnu etiku (životinje) i humanu etiku, onu povezanu s ljudskim bićem. S navedenim područjima u regionu se bave bioetička društva. Tome su bitno pridoneli "Bioetički dani" koje već gotovo 15 godina organizuje Hrvatsko filozofsko društvo i Hrvatsko bioetičko društvo pod vođstvom humboldtovca, prof. dr Ante Čovića u Malom Lošinju. Zahvaljujući njemu uspostavljena je i izvrsna međunarodna saradnja koja je dovela do osnivanja Referalnog centra za bioetiku u Jugoistočnoj Evropi. U Srbiji postoji Nacionalni komitet za bioetiku pri SANU, koji deluje od 2003. godine, u Bosni i Hercegovini Društvo za medicinski i biološki inžinjering. Makedonsko društvo za integrativnu bioetiku.
Da li se svetske sile danas utrkuju u stvaranju poboljšanih ratnika, znate li za neke primere?
- Ovih dana je predsednik Vladimir Putin razgledao ruskog vojnika, terminatora koji vozi Hondin kvad i puca u metu. Taj terminator je robot, a postoje i drugi primeri takvih vojnika kojima upravljaju ljudi. Honda je inače dala veliki doprinos robotizaciji.
Na šta se odnosi iskaz šefa Gugla da će on nestati u ovom obliku?
- Prošireno tumačenje ukazuje da će Gugl postati zapravo deo čoveka ili njegovog okruženja i možda će pretraživati jednog dana čovekove misli.
Da li su u regionu učinjeni neki koraci za pravno-etičko uređenje genetike, biotehnologije i drugih nauka koje se bave živim bićima? Kakva je situacija u svetu, da li je donesen ijedan zakon?
- Nije mi poznato je li to regulisano na zakonskom nivou. Previše je tu još uvek istraživanja, koja su oslobođena od svih normi. Čovek je danas sposoban učiniti mnogo toga što ne bi trebalo da čini.
Koja je trenutna najveća opasnost za ljudski rod?
- U ovom trenutku procenjuje se da su najopasnija istraživanja ona na području veštačke inteligencije. O tome govori i otvoreno pismo Research Priorities for Robust and Beneficial Artificial Intelligence, svojevrsna deklaracija o potrebi kontrole tih istraživanja. Nju su među ostalim potpisali poznati Stiven Hoking i Elon Mask. Za mene najveću težinu ima ime prvog potpisnika, Stjuarta Rasela s Univerziteta Berkli, profesora računarskih nauka, direktora Centra za inteligentne sisteme i koautora standardnog udžbenika "Moderni pristup veštačkoj inteligenciji". Do sada je to pismo potpisalo više od 5.000 osoba, među kojima dve iz Hrvatske.
Šta biste poručili javnosti?
- Ovde navedeni problemi imaju veliku težinu za razvoj ljudskih bića. Vode ih prema stvaranju nečoveka, što zaslužuje poseban razgovor. Začuđuje pasivnost naučne zajednice, koja bi trebala prvenstveno da uputi političare u problematiku, jer to su vrlo ozbiljna pitanja daljeg razvoja ljudskog roda.
Možete li navesti najznačajnije etičke dileme kad je u pitanju kiborgizacija čoveka. Ako naučnici uspeju da prebace ljudsku svest u računar i obezbede joj večnost, kome će to biti dostupno?
- Kao i uvek, samo veoma bogatim.
Napredak nauke
* Slučajno ili ne, ali iste godine kada je rođen Igor Čatić, 1936, rođeno je i visokoškolsko obrazovanje u području primene i prerade polimera na Strojarskom odjelu tadašnjeg Tehničkog fakulteta u Zagrebu. Tim se polimerima prof. Čatić bavi ceo svoj radni i posleradni vek.
* Rođen je u Zagrebu, u porodici alatničarskog obrtnika. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zagrebu, Fakultet strojarstva i brodogradnje 1960. godine, a doktorirao je na Mašinskom fakultetu u Ahenu, u Nemačkoj 1972. godine.
* Igor Čatić radio je na Fakultetu strojarstva i brodogradnje od 1965. godine u trajnom zvanju redovnog profesora do penzionisanja 2006. godine. Do 2001. bio je šef katedre za preradu polimera. Od 1995. do penzionisanja predaje Uvod u tehnologiju. Predavao je preradu polimera i na univerzitetima u Ljubljani, Mostaru, Osijeku i Splitu, kao i na Veleučilištu u Karlovcu.
* Jedini je dobitnik Međunarodne nagrade za edukaciju izvan SAD i Kanade. Za svoj ukupni doprinos nauci, obrazovanju i drugim poljima dobio je nagradu Nikola Tesla (1977), Nagradu za napredak znanosti (1999), Nagradu grada Zagreba (2001) i Nagradu za tehničku kulturu Faust Vrančić za životno delo (2005). Aktivan je u nauci, kao i u filozofiji.
