Trgovina ljudima najbolji biznis (4): Srpski robovi rada
Pokušaj otmice dvogodišnje Maše Prenković iz ruku majke u beogradskom naselju Braće Jerković šokiralo je javnost, dok roditelji u Srbiji žive u strahu da otmičari špartaju ulicama gradova i traže žrtve. Mitar Đurašković iz MUP-a Srbije i nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima kaže za "Vesti" da je ovo izolovani incident, a ne opšta pojava u Srbiji.
- Otmica male Maše je nešto novo za Srbiju, ranije nismo imali takav slučaj. Imali smo slučajeve da u Moldaviji, Ukrajini ili Rumuniji otmu nekog i dovedu u Srbiju da ga eksploatišu, ali da nekog u Srbiji otmu, nismo - objašnjava Đurašković, koji se više od 10 godina bori protiv trgovaca ljudima.
Tračevi u šopingu
Jedna od najčešćih priča o otmicama i trgovini ljudima u Srbiji vezana je za Kineze koji navodno otimaju srpske devojke po tržnim centrima.
- Sve je krenulo kada se izgradio Novi Merkator u Beogradu, pa je konkurencija sa mejlova slala pisma kako je tamo oteta devojka, ošišana, promenjena joj je boja kose, da bi je prodali trgovci ljudima. Kada smo čuli za to odmah smo zvali kolege sa Novog Beograda i pitali da li je prijavljena neka otmica ili nestanak. Oni nisu imali pojma da je iko otet. Posle smo to istražili i saznali pozadinu priče, koja se potom prelila na Kineze i izmišljotine kako otimaju devojke po prodavnicama - prepričava Đurašković.
On objašnjava da se u Srbiji godišnje prijavi od 150 do 200 nestanaka dece, odnosno mlađih od 18 godina, ali da je obično u pitanju tinejdžersko bežanje od kuće.
- Trgovina ljudima i nestanci dece su problem celog sveta. Profesor Kevin Bejls, koji se bavi ovom temom, procenio je pre nekoliko godina da u svetu i dalje postoji 27 miliona robova. Razne organizacije za ljudska prava procenjuju da ih ima i 32 miliona, ali moguće da su te brojke premale. Najčešći razlog za toliki broj žrtava su siromaštvo i nisko obrazovanje - objašnjava Đurašković.
Koliko su deca ugrožena, naš sagovornik mogao je da se uveri tokom posete Interpolu u Lionu pre desetak godina, kada je na železničkoj stanici video policijsku stanicu oblepljenu slikama nestale dece i ljudi.
- Sličan slučaj otmice Maše imali smo pre nekoliko godina kada je na Horgošu uhapšena žena koja je pomoću poljskih dokumenata pokušala iz Srbije da prokrijumčari dvoje dece iz Avganistana. Ne znamo šta je htela sa njima. Ta deca, dečak i devojčica, ostali su u Srbiji i uz pomoć Nemačke uspeli smo da ih spojimo sa porodicama, sa kojima su se negde usput razdvojili i pali u ruke ove žene - kaže Đurašković.
Kako bi se izborili sa modernim ropstvom u Srbiji je organizovano 17 timova za borbu protiv trgovine ljudima. U Srbiji su najčešće žrtve radne eksploatacije, dok je u Evropi više zastupljena seksualna eksploatacija, koja je mnogo očiglednija. Tokom 2013. godine u Evropi je zabeleženo oko 20.000 žrtava trgovine ljudima.
- U Srbiji prevashodno imamo slučajeve radne eksploatacije. Poslednjih godina je aktuelna Rusija, gde odvode radnike i eksploatišu ih. Ranije su najčešće odvođeni u Ujedinjene Arapske Emirate, Belorusiju i Azerbejdžan. Problem su posrednici koji za pare obećavaju vize, posao, a od toga obično nema ništa - objašnjava Đurašković.
Sličan slučaj imali su i sa radnicima iz Srbije koji su uporno želeli da se dokopaju Italije, gde su našli posao preko oglasa na internetu, iako je bilo očigledno da je u pitanju prevara.
- Ta osoba se predstavila kao predstavnik firme iz Milana, koja preko oglasa na internetu traži radnike, tesare, molere. Videli smo da nešto nije u redu, jer su za rad u Italiji potrebne radne dozvole. Sačekali smo autobus sa radnicima na Horgošu i kada smo ih pitali gde će, rekli su da idu da rade u Italiji. Pitali smo gde su im radne vize, a oni su bili zbunjeni, nisu ni znali da im to treba. Mi ih na osnovu uredbe Vlade kojom se štiti bezvizni režim sa EU vratimo sa granice. Međutim, nedelju dana kasnije opet njih desetak u kombiju dolazi na granicu u Batrovcima. I mi ih opet vratimo u Srbiju - prepričava Đurašković.
Ovi srpski radnici se, međutim, nisu lako predavali u nameri da se dokopaju Milana, gde nisu znali šta ih čeka.
- Treći put se pojave u kombijima, kažu idu da kupe automobile, imaju vaučere, rezervacije u hotelu i nismo imali šta drugo nego ih pustimo. Prošli su i ne prođe dva dana zovu nas iz konzulata u Milanu, kažu da je kod njih desetak naših radnika kojima su uzete sve pare, dokumenta, pasoši. A taj što im je nudio posao je pobegao, pa moraju nekako da ih vrate. Srećom da imamo dobru saradnju sa oficirom za vezu italijanske policije u Srbiji, koji nam je puno pomogao - opisuje Đurašković neverovatnu upornost srpskih radnika da nađu kakav bilo posao u inostranstvu.
Sa druge strane, opasnost po devojke iz Srbije su razni oglasi kojima se traže radnice za pomoć u kući ili čuvanje dece, najčešće u Austriji, Nemačkoj ili Švajcarskoj. Često se iza tih oglasa kriju trgovci ljudima, koji ih po dolasku primoravaju na prostituciju. Takvih primera ima i danas, od jednog do dva godišnje.
Roblje u Evropi 2013. godine
* seksualno iskorišćavanje 65%
* radna eksploatacija 25%
* prosjačenje 10 %
- Dešava se da pojedinci iz Švajcarske ili Nemačke dođu u Srbiju da kupe dete. Doputuju na primer sa sinom i ugovore kupovinu žene za njega. Ponesu pasoš ćerke ili neke rođake, te pokušavaju na taj pasoš da devojčicu prebace preko granice. To je bio veliki problem kad je još bila potrebna viza za EU. Za 200 nemačkih maraka i đinđuve kupovali bi dete - opisuje Đurašković načine koje su smišljali moderni trgovci ljudima.
