Trgovina ljudima najbolji biznis (1): Ropstvo moderne Srbije
Srbija, kao kuća nasred velike geografske raskrsnice, oduvek je bila zemlja tranzita, ali su poslednjih decenija sve utabanije staze kojima se kreću trgovci ljudima. Od zemlje tranzita sve više postaje zemlja porekla žrtava ove trgovine posle ratova 90-ih, međunarodnih sankcija, ali i ekonomskog osiromašenja, a građani Srbije sve češće upadaju u kandže organizovanih kriminalnih grupa ili pojedinaca i prisiljeni su na razne vidove eksploatacije: radnu, seksualnu, pornografsku... Iskustva iz nevladinog sektora u Srbiji koji se uhvatio u koštac sa ovim sve krupnijim i opasnijim problemom, svedoče o ozbiljnoj ugroženosti mladih ljudi koji se poslednjih godina vrbuju na internetu.
Sa rasplamsavanjem sukoba na Bliskom istoku žrtve postaju i emigranti iz Sirije i Iraka, pa Avganistana, ali i afričkih zemalja. Trgovci belim robljem, krijumčareći nesrećne ljude do Evropske unije, ostvaruju milionske profite, a najčešće iskorišćavaju emigrante na svaki mogući način. Tako je unosni posao trgovine ljudima, nekada u Srbiji prepoznatljiv uglavnom po seksualnoj eksploataciji Ukrajinki, pustio pipke na sve strane, pa je osim primoravanja žena na prostituciju, u porastu i radna eksploatacija muškaraca.
Lake mete od građana Srbije čini ekonomska kriza, velika nezaposlenost, mala primanja i sveopšte siromaštvo. Žene prihvataju ponude ljudi iz okoline, oglasa, pa čak i rodbine. Odlaze trbuhom za kruhom ne sanjajući da će umesto kao konobarice, igračice, medicinske sestre ili dadilje, mnoge od njih završiti u paklu prinudne prostitucije. Često čak i ne napuštajući region.
Statistički podaci SOS telefona organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Astra govore da je samo tokom prošle godine ova NVO primila skoro 2.400 poziva. Katarina Ivanović iz Astre kaže za "Vesti" da je 58 odsto poziva direktno u vezi sa trgovinom ljudima, dok je 18 odsto preventivno-informativnog karaktera. Astra je identifikovala i 16 žrtava trgovine ljudima, od kojih je jedna maloletna.
- Skoro polovina građana Srbije bila je izložena trgovini ljudima radi radne eksploatacije, a slede seksualna eksploatacija sa 38 odsto i prinudni brak 13 odsto, gde je i jedna maloletna osoba primorana na njegovo zaključenje - objašnjava Katarina Ivanović.
Astra je ustanovila da se menja i sastav žrtava trgovine ljudima:
- Do kraja 2004. većina su bile strane državljanke, ali se 2006. i 2007. odnos menja i najveći deo čine žrtve iz Srbije sa 74 odsto, da bi 2010. naši ljudi činili čak 95 odsto žrtava trgovine ljudima - kazala je naša sagovornica. Posmatrano na nivou ukupnog rada Astre od 2002. do juna 2013, deca čine 36 odsto od ukupnog broja identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Većina žrtava trgovine ljudima u Srbiji su žene i devojčice, čak 88 odsto, i one su izložene seksualnoj eksploataciji, mada se beleži porast eksploatisanih muškaraca.
U NVO Atina, objašnjavaju da su muškarci žrtve radne eksploatacije, najčešće na gradilištima u inostranstvu, ali se identifikuje znatno manje žrtava od stvarnog broja.
- To je zbog kulturoloških razloga, jer patrijarhalno društvo ne ohrabruje muškarce da priznaju da su žrtve, ali i načina eksploatacije u građevinskoj industriji koja često obuhvata veoma veliki broj radnika i nejasnih procedura pa im je teško ući u trag - objašnjavaju.
Osim seksualne i radne eksploatacije, u Srbiji se javlja i prinudna prošnja, prinudni brak, prinuda na vršenje krivičnih dela, nelegalno usvojenje. U Atini ističu da postoji onoliko vrsta trgovaca ljudima koliko i načina eksploatacije.
Trgovci mame i hvataju osobe u zamku prisilnog rada i prostitucije raznim metodama, od brutalnih poput kidnapovanja i korišćenja fizičkog i psihološkog nasilja, do ucena ili zavođenja žrtve. Žrtve se vrbuju, transportuju, skrivaju i eksploatišu korišćenjem sile, prevare, pretnje, prinude laži ili neke druge fizičke i psihološke metode kontrole kao što je dovođenje i držanje u zabludu ili oduzimanje dokumenata, stvaranje odnosa zavisnosti i zloupotreba teškog položaja druge osobe - upozoravaju iz NVO Atina.
Naglašavaju da ne postoji univerzalan profil trgovaca ljudima, zbog čega ih nije moguće lako detektovati i analizirati. Mogu biti strani ili srpski državljani oba pola, članovi porodice, partneri, komšije, poznanici različitih godina i statusa, ponekad su i u vezi sa žrtvom.
- Trgovci se približavaju potencijalnim žrtvama na razne načine, uključujući direktan kontakt, lažno se predstavljajući kao potencijalni poslodavac ili radi ljubavne veze, kroz lažne reklame koje obećavaju poslove i prilike za zaradu. Najčešće namamljuju žrtve nudeći im lažnu nadu za bolji život - ukazuju iz NVO Atina, navodeći da su dva osnovna razloga za ovaj kriminal visoki profiti i nizak rizik. Ta kombinacija podstiče eksplozivno širenje trgovine ljudima, čineći je jednom od najbrže rastućih kriminalnih industrija u svetu.
