Srpska prosveta na stubu srama (4): Da vam pokažem kako ja koljem svinju
Današnji profesor je pretvoren u lakeja sopstvenom učeniku i njegovim roditeljima. Oduzet mu je autoritet koji je imao vekovima i pretvoren u birokratu, koji piše silne izveštaje i stalno je u nekim komisijama. Svojim projektom "Škole bez nasilja" Ministarstvo prosvete je od škola napravilo leglo nasilja u kojem se uzgajaju budući izgrednici svake vrste.
Onaj učenik koji bez posledica kaže "marš u p... mat..." sutra će to reći i svom roditelju kad ga bude pritiskao da nešto postigne u životu, pa poslodavcu jer je naučen u školi da ima prava bez obaveza.
Tako učenik koji uporno maltretira drugu decu, tuče ih, nosi nož u školu, baca petarde na drugu decu, dobija samo ukor, obično uz svesrdno protivljenje roditelja. Ako pljune nastavnika ili ga opsuje, on može samo da pokrene disciplinski postupak za smanjenje vladanja. Na tom istom času može da pljuje i psuje koliko god hoće po svim ostalim učenicima, i da maltretira 26 ljudi u jednoj učionici, a da niko ne sme da ga izbaci sa časa ni u osnovnoj, ni u srednjoj školi. Pitam se ko je dao prava jednom izgredniku u odnosu na sve ostale? I koja su onda prava većine kad je nasilničko ponašanje dozvoljeno do punoletstva, a onda nije.
Inkluzija kakvu je zamislilo i sprovelo Ministarstvo prosvete je bila završni udarac srpskom školstvu, tako da je sad u samrtnom ropcu. Ni u jednoj školi niko od autora ovog nebuloznog projekta nije se pojavio da utvrdi rezultate, niti je našao za shodno da prilagodi nastavne programe uvođenju inkluzije.
A rezultat je da su se učenici sa smetnjama u razvoju i njihovi roditelji - penzionisali onog trenutka kad su potpisali individualni obrazovni plan, jer njihova deca po zakonu moraju da dobiju pozitivnu ocenu čak i ako ne rade domaće zadatke, ako odbijaju da odrade zadatak na času, odbijaju da čitaju ili bilo šta drugo.
Stoga im je uglavnom dosadno, pa ometaju nastavu. Svakih pet minuta pitaju: "Mogu li da idem u klozet, mogu li da pijem vodu, da li znate da sam juče bio na svinjokolju, a da vam pokažem slike kako ja koljem svinju...", pa onda izvadi mobilni telefon i svima redom pokazuje slike na kojima on kolje svinju i zapitkuje da li znamo koliko krvi istekne iz svinje.
On je inače osmi razred i ima dijagnozu disleksije. Ne zna da čita i piše, jer odbija da uči pošto mu to zakon omogućava, a roditelji to znaju i čak mu objašnjavaju da u školi ne može da dobije jedinicu šta god da uradi i šta god da ne zna.
U isto vreme mi smo odgovorni da decu sa potencijalom spremamo za prijemni i odgovorni smo za njihovo moguće neznanje. Ovi sa smetnjama u razvoju polažu poseban prijemni koji im sastavi predmetni nastavnik i mogu da imaju i nula poena i da opet upišu srednju školu kao inkluzivni, iako ne znaju da se potpišu.
Pročitajte još:
* Štrajk prosvetara: Kraj polugodišta pod znakom pitanja
* Đaci moraju da "čitaju misli"?!
* Nema više zezanja: Novi zakon strog prema profesorima, ali i učenicima prestupnicima
Vlada Crne Gore je 2008. godine usvojila Strategiju za inkluzivno obrazovanje u Crnoj Gori. Primer takve inkluzije je slučaj studenta engleskog jezika na trećoj godini privatnog fakulteta koji je otišao na studijsko putovanje u London preko srpske agencije, a dopao je jednoj beogradskoj profesorki engleskog jezika. Studijsko putovanje se za ostalih 10 učenika pretvorilo u noćnu moru, jer ovaj student sa smetnjama u razvoju, to jest mentalnim retardacijama, nije znao ni reč engleskog i nije mogao nikako da upamti naziv stanice metroa, pa je uvek jedan učenik morao da ga čuva.
To govori da roditelj ne može da odlučuje o sposobnostima svog deteta, a srpsko Ministarstvo prosvete je, takođe, sve odluke kako će se takvo dete školovati prepustilo njegovim roditeljima. A ovi drugi koji imaju decu sa potencijalom ćute i trpe jer će u suprotnom ispasti "nehumani".
Ministarstvo prosvete je toliko kreativno da se u novobeogradskim školama pojavila anketa za roditelje sa pitanjem da li bi predavali "neki" predmet u odeljenju svog deteta. Roditelj, budući predavač, ne mora da bude stručan jer za čas "moraju da ga pripreme" predmetni nastavnik, psiholog, pedagog i direktor! Odmah su se prijavili zainteresovani da predaju odjednom nekoliko predmeta, i to biologiju, istoriju i geografiju, mada nijedan nije hteo da napiše svoje zanimanje!
Tako je prosveta dotakla dno u Stradiji, predvođenoj vođom Radoja Domanovića. A ja prvom prilikom menjam profesiju, idem u lekare ako Ministarstvo zdravlja dođe na sličnu ideju, pa da me direktor Kliničkog centra i načelnik hirurgije pripreme za jednu lakšu operaciju! Pacijenti mogu da se prijavljuju od danas.
