Simbolično za srpski identitet
Naši ljudi u inostranstvu čija deca pohađaju ili tek treba da upišu dopunsku školu spremni su da učestvuju u finansiranju ove specifične nastave koja omogućava drugoj i trećoj generaciji Srba da nauče maternji jezik i održava vezu s maticom.
Kako su pokazali rezultati nedavne onlajn ankete Ministarstva prosvete Srbije, od 824 roditelja iz različitih krajeva sveta koji su popunili elektronski upitnik, nešto više od polovine, tačnije njih 455, izjavilo je da su voljni da sufinansiraju dopunsku nastavu.
Iznosi variraju od roditelja do roditelja, a najčešći odgovori su bili da su spremni na izdatak od 10 do 20 evra mesečno po učeniku. Bilo je i onih koji su spremni da daju čak 1.000 evra! Ipak, prosek dobijen analizom odgovora 164 roditelja, koliko ih je preciziralo iznos, jeste 55,11 evra mesečno po detetu.
Pročitajte još:
* "Zakon o udžbenicima povučen zbog lobista"
* Učimo im decu, a oni nas ponižavaju
Konstatujući da je polovina anketiranih roditelja zainteresovana za sufinansiranje dopunske škole, pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov kaže da se postavlja tehničko pitanje izvodljivosti da se roditelji uključe u finansijsku podršku nastave.
- Taj novac mora da ide preko računa i pitanje je da li će to do početka naredne školske godine biti realizovano - kaže Šuvakov.
U razgovoru za "Vesti" on odbacuje kao obične spekulacije da su nadležni razmišljali o smanjenju dopunske nastave, a pogotovu optužbe da se vuku potezi koji vode k njenom ukidanju.
- Naprotiv, ovu anketu smo i sproveli da bismo mogli da sagledamo koliko je izvodljivo da povećamo broj dece koja će biti obuhvaćena dopunskom nastavom i koliko su roditelji spremni da u tome finansijski učestvuju. Dakle, dopunska može samo povećati svoju mrežu, a ne obrnuto - uverava Šuvakov.
Za sada Ministarstvo nije donelo konkretnu odluku za otvaranje novih dopunskih škola, ali je ideja, kako nas uveravaju, da se do raspisivanja konkursa za nastavnike, uz konsultacije sa Ministarstvom spoljnih poslova, sagledaju potrebe za dodatnim odeljenjima.
Iz pomenute ankete može se zaključiti i da postoji interesovanje roditelja za nastavu srpskog jezika s elementima istorije i kulture i za decu koja nisu do sada obuhvaćena dopunskom nastavom, odnosno za decu koja imaju šest i manje godina i stariju od 15 godina.
Mali odziv
Milovan Šuvakov ne krije da je razočaran malim odzivom roditelja.
- Postavlja se pitanje kako je moguće da su roditelji zamoljeni da popune upitnik a da to nisu uradili. Nadam se boljem odzivu sledeći put - kaže Šuvakov, konstatujući da je među onima koji su popunili upitnik bio je jedan broj roditelja koji nisu iz zemalja u kojima je do sada postojala dopunska škola.
Na primedbu "Vesti" da su kasno bili obavešteni, Šuvakov odgovara da su informaciju dobili preko nastavnika i da je upitnik bio otvoren mesec dana.
Nabavku udžbenika roditelji navode kao jedan od većih problema, a oni iz Nemačke se posebno žale da je kvalitet nastave promenljiv i da zavisi od nastavnika, te apeluju na nadležne u Srbiji da kontrolišu kvalitet i redovnost nastave. U Ministarstvu prosvete zato razmatraju mogućnost korišćenja informacionih tehnologija za praćenje izvođenja nastave, uvođenje elektronskog dnevnika, ali i eventualno korišćenje informacionih tehnologija za nastavu na daljinu, tamo gde je to primereno i uzrastu i predznanju učenika.
Nastavnici ne ostaju bez posla
Iako je prethodno bilo najavljeno da će prvo biti raspisan konkurs za honorarne nastavnike, ovoga puta Šuvakov kaže da će u junu "najverovatnije biti raspisan istovremeno konkurs i za redovne i za honorarne nastavnike".
- Više nastavnika koji već žive u gradu u kojem bi držali nastavu podrazumeva manje troškove za njihove honorare, a samim tim i više sredstava za dopunsku školu i veći obuhvat dece, ali se postavlja pitanje da li ćemo imati dovoljan broj honorarnih kandidata koji ispunjavaju sve tražene uslove - primećuje on.
U Ministarstvu takođe ističu da niko od redovnih nastavnika neće ostati bez posla, jer će se oni, ukoliko ne produže angažman na novu školsku godinu, vratiti u škole u Srbiji, gde im je mirovao radni odnos.
