Zašto prokišnjava srpska kultura (1): Muzeji kojima otkucava sat
U Srbiji su zatarabljeni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, koji su postali predmet tužilaštva, Prirodnjački muzej za 120 godina postojanja nema stalnu postavku, Muzej grada Beograda je dobio na korišćenje opasnu zgradu
Kažu da postoje ljudi koji vam izvade srce i oni koji ga vrate na mesto, a Beograd već godinama vlast čupa srce dok čeka da mu neka nova vrati Narodni muzej, najstariju i najvažniju kulturnu ustanovu jedne zemlje, sliku kulture i civilizacija centralnog Balkana. U svetskoj privredi kulturni turizam učestvuje čak sa 40 procenata, a Beograd sve više uživa glas Tajlanda na Balkanu.
Najznačajniji muzeji su zatvoreni, ali zato splavovi rade non-stop. Narodni muzej, koji u svojoj zbirci ima i dela Matisa, Van Goga, Ticijana i Pikasa, rekonstruiše se kao Skadar na Bojani. Muzej savremene umetnosti, koja obuhvata ceo 20. vek, uključujući i radove Endija Vorhola, Dejvida Hoknija, Žoana Miroa, popravlja se već sedam godina.
Muzej grada Beograda od osnivanja nema svoju zgradu, dobio je vojnu zgradu u Resavskoj ulici, ali i to je samo na papiru. Prirodnjački muzej, koji ove godine slavi 120 godina postojanja nalazi se u prostorijama zgrade Prve ženske gimnazije sagrađene pre Drugog svetskog rata i ima galeriju od 196 kvadrata. Muzej naivne i marginalne umetnosti nalazi se u adaptiranoj kući ugledne trgovačke porodice Ristić iz 1929. godine. Muzej primenjene umetnosti je podstanar.
Muzej savremene umetnosti biće otvoren za posetioce od 20. oktobra 2015, dok će kompletna rekonstrukcija Narodnog muzeja biti završena do 10. maja 2016, izjavio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je priznao da je besparica najčešće postala dobar alibi za sve vlastite propuste.
Zasad je nacionalni simbol Srbije poznat samo po skelama, koje su svojevremeno plaćene 3,5 miliona dinara. Muzej je zatvoren dalekog 1. juna 2003. godine zbog adaptacije depoa za 400.000 eksponata. Ugovor je potpisan s austrijskim preduzećem "Kunsttrans". Kad je 2007. godine depo otvoren, Ministarstvo kulture zaključuje da u tom ugovoru ima "više nepravilnosti" i to da da je "nepovoljan i štetan po državu".
Firma "Kunsttrans" tuži Narodni muzej za zakup depoa koji nikada nije korišćen za smeštaj eksponata tokom rekonstrukcije muzeja, a zakup depoa iznosi 35.000 evra. Cela stvar završava pred Privrednim sudom.
Narodni muzej je od 2003. do 2012. godine na pokušaje rekonstrukcije zgrade potrošio više od 225 miliona dinara. Zasad je vlast postavila časovnik koji odbrojava vreme do 10. maja 2016, kad će biti otvoren obnovljeni Narodni muzej u Beogradu.
Muzej savremene umetnosti na Ušću svoja vrata je otvorio poslednji put pre dve i po godine projektom "Neizložba", kao svojevrsnim alarmom da se ukaže u kakvom su stanju institucije kulture. Zatvoren je od 2007, a godinu dana kasnije kao izvođač radova na obnovi angažovana je firma Montera.
Ministarstvo kulture i informisanja na čelu sa Bratislavom Petkovićem zatražilo je 2013. godine od tužilaštva da pokrene krivični postupak protiv odgovornih jer je Monteri avansno uplaćeno 176 miliona dinara za radove koji nikada nisu završeni. Muzej je iz "obnove" izašao sa krovom koji prokišnjava, buđavim zidovima, uništenim regalima u depou, stradalo je čak i nekoliko eksponata, a izvođač je napustio gradilište 2011. godine.
Muzej grada Beograda dobio je vojnu zgradu u Resavskoj ulici, koja od 2008. nije u funkciji. Povremeno su ovde održavane izložbe, ali se početkom 2012. urušio deo fasade i zgrada je postala opasna. Krov je popravljen krajem 2013, ali zgrada i dalje nema nijedan čitav oluk i neuslovna je za potrebe muzeja, a depoi su već u očajnom stanju.
Prosečni srpski muzej:
* godišnje ima 7 tematskih izložbi
* godišnje gostuje u okruženju 2 puta
* godišnje za sve izložbe ima 15.458 posetila
* po jednoj izložbi ima 2.185 posetilaca
Prirodnjački muzej ne poseduje svoju zgradu od osnivanja 1895. godine, iako ima zavidnu zbirku od 1.500.00 primeraka iz sveta prirode. Jedina smo metropola u Evropi u kojoj Prirodnjački muzej nema stalnu postavku. Staklenac na Trgu Republike je privremeni objekat koji je postao stalni, iako je ovde predviđena gradska galerija, od koje se u međuvremenu odustalo. I zgrada paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu je u sramotnom stanju.
Situacija nije mnogo bolja ni izvan prestonice Srbije. Letos je buknuo novi razdor između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, koji su strpani u zajedničku zgradu. Muzej umetnosti koji je bio beskućnik dobio je prostor u Muzeju Vojvodine i plato ispred njega pa je rešio da tu otvori kafić, a izmesti tenk i topove svog prinudnog "cimera". Muzej Vojvodine se žalio da ne može da pomeri teško naoružanje bez vojske, a da im je Muzej savremene umetnosti oteo dve trećine zgrade. I tako se sad dva muzeja otimaju oko prostora, dok se vlast češka po glavi.
Dok mnoge zemlje Zapada dobro zarađuju od kulturnog turizma, mi smo odavno kapitulirali pred industrijom zabave, a za kulturu je uveden pojam "kulturnog profita". Zasad u Srbiji cvetaju starlete i sponzoruše kao ulaznice za srećan život, a kultura je postala simbol političkog i istorijskog stečaja jer se godinama smenjuju političke garniture koje su civilizacijsko nasleđe svog naroda tretirale kao đubrište istorije.
