Nastanak neke nove unije (1): Grčki virus u EU
Ako Evropska unija ne smogne snage da izvrši korenite, strateške promene u samoj sebi, optimistički scenario njene budućnosti nagoveštava produženu stagnaciju, a pesimistički - njen kolaps, sa posledicama koje ovog trenutka niko ne može da sagleda.
"Ali, gde su ti veliki lideri koji bi bili spremni da se uzdignu do ovog izazova? Pokažite mi bar jednog"!
Kako vide jedni druge
"Nemačka, na primer, vidi Grčku kao zemlju letargičnih lenjivaca i lopova, a Grci Nemačku vide kao urođenog ugnjetača".
Ovo su redovi iz jedne najnovije interne analize u londonskom Sitiju, u koju su "Vesti" imale uvid i gde se eksplicitno postavlja teza da je krajnje vreme da vrh u Briselu počne da razmišlja o projektu takve, nove, rekonstruisane Unije, jer ova - kako pokazuju događaji, od Grčke preko Ukrajine do Španije i Italije (u Britaniji pogotovo), uveliko gubi i atraktivnost i moć unutrašnjeg revolucionisanja.
Analiza u Sitiju govori, dalje, da se "način razmišljanja" o sadašnjosti i budućnosti Evropske unije na samom Kontinentu, već približio svojevremenoj Fojerbahovoj tezi da više nije pitanje "da li treba menjati svet, nego kako ga menjati".
Na ovo, pak, nema u Briselu ni odgovora, ali ni želje da se on pronađe. Najviše zato što bi - ide dalje teza - ovako radikalan poduhvat zahtevao novi osnivački ugovor EU, koji bi, opet, zahtevao meru šireg narodnog konsenzusa i evropske solidarnosti koje, praktično, gotovo da više nema i čega se vladajuće elite plaše kao đavo krsta.
- Nekadašnja koheziona dogma - svi smo zajedno u ovom istorijskom projektu Evrope, sve više je samo nostaligično sećanje na ideale idejnih tvoraca Unije - Šumana, Delora ili Monea.
Ono malo optimistički izraženih razmišljanja u londonskom Sitiju i dalje veruje da sadašnja evropska kriza još može da se preovlada primenom dubinskih strukturalnih mera. Ali, to je manjinsko mišljenje.
Većinsko ubeđenje je da u pogledu dalje budućnosti evrozone, na primer, nema dovoljno materijalnih znakova za optimizam. U analizi se kaže da je "grčki zemljotres" i njegov uticaj na EU i posebno, evrozonu - "relativno mali", ali da evrozona, u njenoj sadašnjoj formi,"sigurno ne bi preživela neku buduću, jaču recesiju".
Atina "ne truje" ostale članice
Zbog toga je konsenzus da, ustvari, Grčka, sama po sebi, nije problem ili bar ne bi trebalo da bude. Grčki problem je, ocenjuje se u Sitiju, relativno mali u evropskim razmerama jer je i Grčka relativno mali deo Zajednice. Pogotovo što nijedna druga zemlja u evrozoni - iako su neke ozbiljno pogođene krizom - nije u ovako velikom problemu. Stoga je i suma potrebna za saniranje Grčke - relativno mala, a njena kriza može da se tretira kao slučaj "sui generis" koji nema potencijal da "truje" ostale krizne zemlje u Zoni.
