Dan kad su banke zamenile tenkove (1): Diktatura "finansijskih terorista"
Britanski publicista i politikolog leve orijentacije Tarik Ali izašao je prošle sedmice u londonskoj "Reviji knjiga" s rekonstrukcijom onoga što se na Ostrvu označava kao kapitulacija Grčke pred trojkom "finansijskih terorista" - Evropskom centralnom bankom (ECB), Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Evropskom komisijom (EK).
Dijagnoza: "Grčka je kapitulirala po svim kriterijumima ekonomske i političke kapitulacije. Ali, kapitulacija je, istovremeno, izbacila na površinu i pitanje o samoj Evropskoj uniji (EU), njenoj strukturi, politici i, na kraju, njenoj budućnosti. Među Grcima svih političkih uverenja, EU se do sada uglavnom doživljavala kao porodica kojoj treba pripadati; sada je to politički disfunkcionalna porodica... Duboko sam razmišljao da li da glasam na referendumu - ako ga bude - o britanskom daljem članstvu u Uniji; sada (posle Grčke) odlučio sam da glasam. Glasaću 'ne'" (Tarik Ali).
Na kraju maratonske debate, grčki parlament je u zoru, 16. jula, odlučio da se "odrekne suvereniteta" i postane polukolonijalni privezak EU. Aleksis Cipras, premijer i vođa vladajuće Sirize, zapretio je u debati te burne atinske noći da će podneti ostavku ako 50 njegovih poslanika (iz partije Siriza) budu glasali protiv njega i njegovog prihvatanja diktata "finansijskih terorista" - paket drakonskih mera kojima grčki narod mora da se podvrgne kako bi dobio pojas za spasavanje od 7,2 milijardi evra, kao prvu tranšu do planiranog zaduživanja od 68 milijardi.
Evropljani opelješili Grke
U londonskom Sitiju insajderi govore da su kompanije sa područja Evropske unije opljačkale grčku državu za desetine milijardi evra(!). Cipras mora sada, podvlače analitičari grčkih prilika, da ponese deo njegovog krsta za ovu pljačku.
Poništen referendum
Na kraju te istorijske noći, 32 poslanika Sirize u parlamentu glasali su, ipak, protiv Ciprasa (uz šest uzdržanih). Protiv je bio i Ciprasov ministar finansija Janis Varufakis, koji je podneo ostavku slušajući glas naroda na referendumu na kome su Grci nadmoćnom većinom odbacili diktat Trojke.
Tako je grčki parlament kleknuo pred ucenom ultrakapitalizma, a rezultat referenduma - (vrhunac demokratske i zakonodavne vlasti) praktično je proglašen nevažaćim!
Mladi Grci, pristalice Sirize, koji su na referendumu, puni entuzijazma i spremni da očuvaju nacionalni ponos bez obzira na cenu, glasali "ne", našli su se u šoku. Početkom meseca (jula) slavili su njihovo "ne" diktatu finansijskog terorizma i bili spremni da podnesu posledice odluke koja je podrazumevala novo odricanje i prelazak na život izvan evrozone.
Siriza im je okrenula leđa. Dvanaesti jul 2015. godine, dan kada je Cipras kleknuo, ostaće u sećanju po onom Varufakisovom uzdahu: "Ovo je dan kada su banke zamenile tenkove."
Kapitulacija Ciprasa i Sirize nije bila događaj bez konteksta, niti je Varufakisova metafora bila samo stilska figura. Grčka, istina, ima dosta tenkova zahvaljujući nemačkoj i francuskoj vojnoj industriji, još od onog vremena kada su ove dve zemlje Unije ugledale u Grčkoj priliku da se otarase starog gvožđa u arsenalima, u nastalom svetu gde se ratovi sve više vode "dronovima, potkupljivanjem i korumpiranim političarima" (Londonska revija knjiga).
Izbegavali porez
Za vreme prve dekade ovog stoleća, Grčka se nalazila među pet prvih svetskih kupaca oružja; najviše od nemačkih kompanija kao što su Ferostal (Ferrostaal) , Rajnmetal (Rheinmetal) i Dajmler-Benc (Daimler-Benz).
Tokom 2009. godine, samo godinu dana nakon izbijanja svetske finansijske krize - Grčka je potrošila osam milijardi evra (3,5 odsto bruto nacionalnog proizvoda) na odbranu. Tadašnji grčki ministar odbrane Akic Conaculos primio je pozamašan mito od ovih kompanija i početkom ove godine osuđen, pa je strpan u zatvor.
Grčki sud imao je tada u rukama i dokumente o masovnom izbegavanju poreza od strane "Hohtifa" (HOCHTIEF), velike nemačke konstrukcione kompanije koja je, uzgred, održavala i rekonstruisala atinski aerodrom. Sud je utvrdio da kompanija nije uplaćivala grčkoj državi VAT (porez na dodatu vrednost) u poslednjih 20 godina(!) i da samo po tom osnovu duguje grčkoj državi 500 miliona evra. Kompanija je izbegavala i druge fiskalne obaveze i, sve u svemu, duguje grčkoj kasi preko milijardu evra.
