Grčka kapitulacija pred velikim novcem (1): Lanci imperijalne Trojke
Sloboda robova meri se dužinom lanaca. Lanci Trojke (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija), namaknuti Grčkoj, kraći su i teži nego što su levičari Sirize i njeni partneri u grčkoj vladajućoj koaliciji pretpostavljali i očekivali.
Prošlog utorka, grčka vlada je praktično kapitulirala pred Trojkom. Umesto da odbije "smrtonosni paket" lišavanja i iznurivanja već osiromašenog naroda, vlada u Atini savila se i pristala da plati dugove, zavede program surove štednje u već siromašnoj grčkoj kući, prihvati diktat daljih privatizacija, skreše troškove u javnom sektoru, odustane od uvođenja cene minimalne nadnice i drugih mera socijalne zaštite siromašnog stanovništva.
Pročitajte još:
* Siriza popularnija nego ikad
* Grčka se predala, prihvata i Trojku
Platforma na kojoj je Siriza dobila parlamentarne izbore u januaru očerupana je do neprepoznavanja. Za kratko vreme borbe Siriza kao da se uplašila vlastite ideologije i, kako kaže Robert Preston, ekonomski urednik BBC, mutirala u ono što bi se u Britaniji opisalo kao transformacija tradicionalne britanske, laburističke levice u pseudolevi "blerizam".
Ova transformacija je vladajući utisak i u srcu kapitalizma, londonskom Sitiju nakon što je Trojka prihvatila, uz sve ograde, komande i kontrolne mehanizme, grčki, popravljeni paket mera kojim Atina namerava da zadovolje komande Trojke da bi dobili obećane pare.
Vlasnici velikog novca očekuju sada da će ovo "opamećivanje" levičara u Atini i spoznaja o tome šta znači biti socijalista, levičariti i koliko to može da ih košta ubediti Evropsku komisiju, ECB i MMF, a pre svega Berlin, da je Siriza ozbiljna u obećanju da prihvati diktat, zaboravi njenu levu veru i dobije pare pre nego što Grčka praktično bankrotira.
Pri tome, sasvim je sporedna stvar za "vlasnike kockarnice" što će ispunjavanjem svih ključnih uslova ekonomskog diktata Siriza izgubiti prijatelje, aktiviste i masovno partijsko članstvo. Napominje se, takođe, da je aktuelni ministar finansija, navodni marksista, Janis Varufakis, samo nekoliko dana pre kapitulacije grčkog socijalizma pred kapitalizamom, govorio da će, dođe li Siriza na vlast, "baciti na smetlište ucenu Trojke", a u naknadu za finansijsko premošćavanje nastale besparice u grčkoj kasi.
Prazna kasa
Od velikih obećanja do realnih mogućnosti (u sadašnjoj Grčkoj), a uz surove zahteve Trojke, posebno Berlina, Cipras je od početka znao da mu je za manevar ostao uži prostor nego Leonidi na Termopilskom klancu.
Robert Preston piše da je Varufakis prihvatanjem Trojke, za nekoliko dana "kupio finansijsku stabilizaciju koju će, pak, da skupo plati gubitkom političke stabilizacije".
Vlada u Atini dobila je produžetak programa finansijske pozajmice u trajanju od četiri meseca. I to prihvatanje pojasa za spasavanje samo po sebi je poraz premijera Aleksisa Ciprasa koji je došao na vlast obećanjem Grcima da će odbiti projekt daljeg izgladnjivanja stanovništva, uvesti disciplinu naplate poreza, smanjiti budžetski deficit, eliminisati sivi sektor u privredi, krenuti u borbu protiv korupcije, investirati 60 miliona evra u program besplatne struje najugroženijem sloju stanovništva, subvencionisati sa 750 miliona evra ishranu za najsiromašniji deo stanovnika, obezbediti besplatno zdravstveno osiguranje za neosigurane i nezaposlene i podići cenu minimalne nadnice.
