Rak i džihad prazne Kosovo
Nemaština, beznađe i strah da će moji sinovi biti gurnuti u rušilačke demonstracije i rat ili da će ih vrbovati za džihad u Siriji i Iraku naterali su me da sa kompletnom porodicom napustim Podujevo i da krenem put Beograda, a potom, ako uspemo da pređemo, prema Mađarskoj i Nemačkoj gde imamo neke rođake. Idemo u neizvesnost sa srpskim pasošima koje smo još prošle godine dobili u Nišu. Po putnim ispravama mi smo državljani Srbije, ne interesuje me čiji ću državljanin biti, samo da živim mirno i da moja deca imaju perspektivu. Možda će nas pohapsiti i vratiti, ali na ovakvom Kosovu više nam nema života.
Ovako je juče reporterima "Vesti" svoje napuštanje rodnog doma u Podujevu objašnjavao Agim B. (46), koji je, kao i drugi Albanci koji su krenuli u neizvesnost, strahovao da će biti uhapšen, da će biti vraćen i da će još morati da plati kaznu vlastima u Prištini od 7.500 evra.
Strah od uranijuma
Avioni NATO-a bacili su na Kosovo bezbroj bombi napunjenih osiromašenim uranijumom, broj obolelih od malignih bolesti na Kosovu rapidno raste, kulminacija se očekuje tek narednih godina. Mnogi Albanci, bojeći se za decu, pokušavaju da ih sklone s Kosova kako bi negde u Evropi udisala vazduh i pila vodu koja nije obogaćena uranijumom i drugim opasnim materijama koje im je "ujka Klinton", kome su i spomenik podigli u centru Prištine, slao iz vazduha.
- Prevareni smo i dovedeni do dna, mnogo porodica gladuje. Na Kosovu dobro žive samo političari, bivši visoki oficiri OVK-a i mafija. Amerika nas je iskoristila, gurnula nas je u rat sa Srbijom, a onda su nas, kad joj više nismo potrebni, pustila niz vodu da lutamo po svetu kao poslednji bednici, kao Kurdi, Sirijci i Avganistanci. Džaba smo podizali spomenik Klintonu u Prištini i davali nazive ulicama po Medlin Olbrajt i Ričardu Holbruku - dodaje Agimov sin Irfan.
Ovaj Albanac ističe da nije čuo da se nešto loše sprema na Kosovu, ali da ga brinu nepoznati ljudi koji se u poslednje vreme i u sve većem broju vrzmaju po Podujevu, Vučitrnu, Prištini i drugim gradovima i glasine o ratu u Makedoniji i novim sukobima sa Srbijom.
- Nudili su mi velike pare da idem da ratujem za ISIL u Siriji i Iraku, Kosovo je prplavljeno vehabijama i aktivistima Islamske države, puno je i raznih emisara iz Makedonije, Albanije i s juga Srbije, svi hoće da vas regrutuju za neke njihove formacije. Kad ih odbijete, obično vam se zamere, često i zaprete - priča Irfan.
Kosovska policija vratila je pretprošle noći sa graničnog prelaza Merdare sa Srbijom 500 Albanaca, koji su u šest autobusa, brojnim privatnim i taksi vozilima krenuli put EU. Računa se da je samo od decembra prošle godine s Kosova otišlo oko 30.000 Albanaca, neka sela oko Podujeva potpuno su ispražnjena, odlazi se sa srpskim, ali i sa kosovskim pasošima, neki i bez pasoša.
Ima ih koji danima čekaju u Subotici, neki preko šuma pokušavaju da se nelegalno prebace u Mađarsku, jedan deo Albanaca iz Beograda ide prema hrvatskoj granici, a ima ih koji danima tumaraju autoputem od Niša do Subotice.
Jagma za srpskim pasošima
Ministar srpske policije Nebojša Stefanović izjavio je da policija hapsi Albance koji ilegalno prelaze granicu Srbije, da je u poslednjih 48 sati uhapšeno 290 osoba i da broj uhapšenih rapidno raste. Protiv 256 osoba podnete su prekršajne prijave, a protiv 15 krijumčara ljudima i krivične prijave. Stefanović kaže da je 1.500 osoba iz Srbije zatražilo azil u Švedskoj i da je 95 posto tražilaca azila vraćeno. Stefanović je naveo i da je 60.000 Albanaca s Kosova podnelo zahtev za dobijanje pasoša Srbije.
- Na ovaj način Albanci Srbiju priznaju za svoju zemlju, ja to tako doživljavam - istakao je Stefanović.
Albanci, međutim, tvrde da "ništa ne priznaju", već da samo hoće pasoš Srbije sa kojim će lakše u Evropu.
- Prodao sam stoku za 5.000 evra i sa decom i ženom krenuo ka Subotici. Krajnji cilj mi je Švajcarska gde mi živi brat od strica sa porodicom. Nazad više nećemo, makar nas hapsili i silom vratili, radije ćemo u zatvor nego u kosovsku bedu, ne pada mi više na pamet da ratujem za ciljeve Velike Albanije, Amerike, NATO-a, Tačija, niti bilo koga. Godine 1999. ranjen sam u bombardovanju, geler mi je razneo leđa, niko mi nijedan dolar pomoći nije pružio, posla nema, uništena nam je poljoprivreda, Kosovo je propala stvar - priča Albanac A. S. iz okoline Lipljana.
Albanci se žale i da je sve više ljudi obolelih od raka i strahuju da je to posledica bombardovanja Kosova i bacanja municije s osiromašenim uranijumom, pa je i to jedan od razloga zašto su rešili da zauvek kažu zbogom zavičaju.
Pročitajte još:
* Na srpsko-mađarskoj granici uhapšeno 290 Albanaca
* Jahjaga: Albanci, ostanite na KiM. Nije rešenje da pobegnete!
Jedini koji u celoj situaciji profitiraju su taksisti, kombi i autobuski prevoznici, razni mešetari, trgovci ljudima... Neki prevoz do Subotice naplaćuju 250, neki traže 1.000 evra da preko granice prebace celu porodicu.
- Platiću i više samo da se nekako domognem Austrije, u Orahovcu, gde sam rođen i gde sam do sada živeo, i na Kosovu više nemam čemu da se nadam. Od 1999. nam obećavaju bolji život i za sve okrivljuju Srbe, a nama sve gore. Nisu nam Srbi krivi što nas mafija i političari pljačkaju duže od decenije. Najgore je što nam je potpuno uništena poljoprivreda, Kosovo sada i papriku mora da uvozi, a bili smo najpoznatiji povrtari u Evropi, cela Metohija je u korovu - jada se A. K. (40) iz Goraždevca u Metohiji.
Dolaze teroristi
Odlazak Albanaca unosi veliko uznemirenje i među Srbe na Kosovu, posebno južno od Ibra.
- Mnogo je bede i beznađa, mnogi odlaze zbog toga, međutim, brinu nas oni koji dolaze, radi se o teroristima koji, kako sumnjamo, donose i oružje, ko zna kakve su instrukcije dobili i šta im može pasti na pamet. Došljaci su uplašili i Albance starosedeoce i ubrzali njihovu odluku da krenu na put neizvesnosti - kaže Marko S. iz Gračanice.
Pretekli Sirijce
Iz Beča je saopšteno da je među tražiocima azila u Austriji u decembru bilo više Albanaca negi Sirijaca. U januaru je austrijski pasoš tražilo 1.022 Albanca i 910 izbeglica iz Sirije. Sleda Avganistanci (622) i Iračani (286).
Zatrpano sve većim zahtevima azilanata, Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije zatražilo je se hitno promeni i ubrza procedura odlučivanja o molbama za dobijanje azila kako bi se svi koji su odbijeni odmah vratili nazad.
