Specijalni sud za OVK "seje" strah: Panika na Kosovu, ali i u SAD i EU
Specijalni sud za ratne zločine koje je na Kosovu počinila tzv. OVK trebalo bi uskoro da počne da radi, piše Njujork tajms.
S obzirom na to da su njegovo osnivanje podržale i SAD i Evropa, američki list piše da bi ta pravosudna institucija mogla da predstavlja opasnost i za njih, jer će istraživati zločine koji su, kako se navodi, direktno povezani sa njihovim projektima na Kosovu.
Ugledni njujorški dnevnik piše da je među tim projektima, na primer, savez SAD i EU sa tzv. OVK tokom bombardovanja Srbije, zatim njihov neuspeh u razoružavanju OVK po završetku rata, kao i njihova nesposobnost da zaštite ne samo srpsko stanovništvo koje je ostalo na Kosovu, nego i albanske političke protivnike OVK.
Pročitajte još:
* Kako je Srbija odjednom postala "dobar momak", a Kosovo loš?
"Ideja da će sud kopati po starim posleratnim pitanjima na Kosovu izazvala je paniku među komandantima OVK, predsednikom (Hašimom Tačijem), premijerom (Ramušom Haradinajem) i predsednikom Skupštine (Kadrijem Veseljijem), koji su u decembru (prošle godine) pokušali da zakonom onemoguće rad Specijalnog suda", piše Tajms.
List, međutim, podseća da su na taj pokušaj oštro reagovale i SAD i EU, a da je američki ambasador u Prištini Greg Delavi čak rekao da je taj postupak ravan "zarivanju noža u leđa".
Za Tačija, list navodi da je postao simbol dva dijametralno suprotna pogleda na borbu za, kako se navodi, "oslobađanje Kosova" i posledice.
Podseća se da je bivši američki potpredsednik Džozef Bajden, na primer, opisao Tačija kao "kosovskog Džordža Vašingtona", dok je, sa druge strane, u izveštaju Dika Martija upućenog Savetu Evrope on označen kao "najopasniji šef kriminala među komandantima OVK". List podseća i da je Tači dobio nadimak "Zmija" u vreme kad je bio politički komesar OVK, ali i da je bio na molitvenom doručku kod amecičkog predsednika u februara, kada je Specijalni sud nazvao "istorijskom nepravdom".
Tači je, inače, Martijev izveštaj okarakterisao kao program "lažnih vesti", kojim upravlja Rusija, ali tu tvrdnju nikada nije potkrepio dokazima, navodi se u tekstu.
Da li će Specijalni sud uspeti da otkrije šta se tačno događalo pre skoro 20 godina, zavisiće najvećim delom od toga da li će svedoci pristati da svedoče i, ukoliko pristanu, da li će oni i njihove porodice moći da prežive, navodi list.
Kao primer, list navodi da je bivši komandant OVK-a, Agim Zogaj pronađen obešen u Nemačkoj uoči pojavljivanja na sudu, a nakon što je pristao da se pojavi kao zaštićeni svedok. NT piše i da je rat na Kosovu završen, ali da pucnjave nisu, dok Specijalni sud obećava pravdu.
Navodi se, naime, da se deset godina nakon proglašenja kosovske nezavisnosti, pojavila nada da će biti razrešena "tabu-tema" - zašto Albanci stradaju u nekim slučajevima i smrtno, te kao jednog od takvih pominje Fetaha Rudija, koji je posle rata ranjen sa 14 metaka i već 17 godina je nepokretan.
Rudi je, kako se navodi, godinama razočarano pratio kako su Ujedinjene nacije, a posle i Evropska unija pokušavali da uspostave vladavinu prava na Kosovu nakon 1999, ali da nisu uspele da donesu pravdu za sve što je usledilo u talasu nasilja, nakon povlačenja srpskih snaga.
On kaže da je Specijalni sud poslednja prilika za pravdu.
Specijalni sud sa sedištem u Hagu neće suditi zločinima Srba, već samo zločinima koje su tokom i posle sukoba od 1998. do 1999. počinili pripadnici OVK, albanske gerile čiji komandanti danas vladaju tom "državom", objašnjava list.
U periodu od skoro dve decenije nakon "otcepljenja od Srbije", Kosovom su upravljale Ujedinjene nacije kao svojim protektoratom, a od februara 2008. njime vladaju institucije jednostrano proglašene države Kosovo, podseća list.
U tom periodu, Kosovo je, piše NT, "progonjeno demonima" rođenim u njegovom nasilnom "nastajanju" i progonjeno kulturom nekažnjivosti koja je takva ostala zbog neuspeha da se suoči sa činjenicom da su neke od najmoćnijih ličnosti njegovih instituicija optužene za najgore zločine.
