Bitka za Beograd (3): Tajni susreti Tita i Staljina

Sovjetska intervencija u Jugoslaviji je imala dvostruki cilj. Prvi je, razume se, bio da se nacisti isteraju iz zemlje, ali je drugi bio relativno prikriven i istorijski malo obrađivan. Publicista Pero Simić tvrdi da je cilj bio uspostaviti komunistički režim u Beogradu.

Pero Simić

- U mnogo čemu su Tito i Staljin imali pravi privatni aranžman. O tome svedoči, na primer, pismo Tita Staljinu od 5. jula 1944. godine. Pismo je bez zaglavlja, ne upućuje da jedna institucija drugoj, već je sasvim lično. U njemu doslovno Tito piše: "Biće nam potrebna najveća Vaša pomoć da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas veoma važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije."
Zanimljivo je i da Tito na sastanke sa Staljinom nije vodio nikoga, čak ni najbliže saradnike. On nije hteo da bilo ko zna o čemu se razgovara sa Staljinom, kaže Simić.

Jedan od tih ključnih sastanaka odigrao se u Krajovi. Tito se u leto 1944. nalazi na Visu koji je pod kontrolom Engleza. Odlučuje se da krene avionom na put, ali ostavlja pratnju pred kućom u kojoj je boravio. Stiže na aerodrom i poleće. Avion isprva hvata kurs prema Italiji, ali, kada je ušao u italijanski vazdušni prostor, on zaokreće na istok i odlazi u Krajovu. Čak ni posada nije znala koja im je krajnja destinacija.

- Formalno je Tanjug objavio da je Tito otišao u zapadnu Srbiju u inspekciju svojih jedinica. Dakle, trebalo je zavarati sve. I Engleze i jugoslovenski vojni vrh. Partizanske jedinice u Srbiji u leto 1944. vrlo su slabe i malobrojne. Zapravo, od propasti Užičke republike, partizani u Srbiji više nisu predstavljali nikakvu ozbiljnu silu - dodaje Pero Simić.

I zaista, kad se pogledaju izveštaji koje partijski opunomoćenici za Srbiju šalju Titu tokom čitavog rata, jasno je da je partizanski pokret u Srbiji bio veoma slab. Tako 1942. godine Tito u Srbiji ima ravno 752 borca, a u septembru naredne godine 890 boraca i oko 900 članova Komunističke partije.

- Te izveštaje je slao dr Blagoje Nešković, čovek od Titovog najvećeg poverenja. U izveštajima naglašava da KPJ praktično nema organizaciju u Čačku, Kragujevcu, Požarevcu, Šapcu, Zaječaru. Pazite, poslednji takav izveštaj poslat je 10 dana pred sovjetsku intervenciju u Jugoslaviji.

Kad se sve to sagleda, i kad se ima u vidu da je Srbija bila Pijemont Jugoslavije, te da bez nje nema ni Jugoslavije, jasno je zašto je Tito bio zabrinut i tražio sovjetsku intervenciju. I Sovjeti su vrlo dobro znali kakvo je stanje stvari - zaključuje Simić posle višegodišnjeg istraživanja jugoslovenskih, ali i sovjetskih arhiva.

Sovjeti su sa svoje strane takođe imali interesa da intervenišu u Srbiji. Njima je takođe bio potreban Tito na vlasti u Beogradu i komunistička Jugoslavija kao tampon država prema Zapadu u vremenima kada su se udarali temelji hladnog rata. Imajući u vidu slabost partizana u Srbiji, Sovjeti su morali da nagomilaju armiju u oslobađanju Srbije, kako se ni slučajno ne bi dovodila u pitanje komunistička sudbina Jugoslavije.

- Bila je to akcija oslobađanja i osvajanja istovremeno. Prema podacima koje su ruski arhivi objavili 2001. godine, u takozvanoj Beogradskoj operaciji, sa sve logistikom, učestvovalo je 300.000 vojnika Crvene armije. Čak je i u SFRJ, istina devet godina posle Titove smrti, vojni istoričar Miroslav Čelebčić (inače član redakcije Titovih sabranih dela i čovek vrhunskog poverenja Broza) napisao da je u Beogradskoj operaciji učestvovalo 414.000 vojnika. Sve to naspram 55.000 Nemaca i njihovih kvislinga - ističe Simić.

Tolika sila ne bi bila potrebna da je sudbina Jugoslavije rešena na Tehenranoj konferenciji saveznika, a koja je održana između 28. novembra i 1. decembra 1943. godine.

- Sovjeti su, kao i Tito, vrlo dobro razlikovali antifašizam i komunizam. To je kasnije u političkom oblikovanju istorije poistovećeno, ali zapravo su većina partizana bili obični ljudi koji su samo hteli da isteraju okupatora. Istorijska je nepravda reći da su samo partizani bili antifašisti. U ogromnoj meri je Titov pokret bio neideološki.

Kako bi osigurao i armiju i režim u Beogradu, Staljin dodeljuje ogromnu vojnu pomoć Jugoslaviji. Kompletno je opremio 12 divizija, poslao 400 aviona, 300.000 šinjela, 1.329 radio-stanica. Zabeleženo je da je u Beograd sletelo 1.390 aviona koji su samo dovozili vojnu pomoć posle oslobađanja Beograda.