Srbija u kandžama klime (1): Godina koju su pojele poplave
Klimatolozi se slažu da se u Srbiji izgubila nekadašnja podela na godišnja doba i tvrde da u budućnosti treba očekivati tropska leta sa čestim kišama i poplavama. To smo već osetili na svojoj koži prvo u maju, a zatim i sredinom septembra, kada su poplave poharale više od pola Srbije.
Odnele su pedesetak života, a ostavile porušene kuće, uništene puteve, mostove, useve... Bujice su dodatno ugrozile već i onako urušenu ekonomiju i privredu Srbije.
Nema dileme, slažu se i stručnjaci Evropske banke za obnovu i razvoj, da su privredni pad i inflacija uz poplave izvesna srpska budućnost! Po njihovoj gruboj, prvobitnoj proceni štete, samo majske poplave odnele su Srbiji oko dve milijarde evra.
Sredinom jula potpredsednik srpske Vlade Zorana Mihajlović je navela da šteta i gubici Srbije iznose 1,5 milijardi evra, da bi se iznos u avgustu popeo na 1,7 milijardi evra.
- To se odnosi na sve sektore, pa i na društveni - kuće, obrazovne institucije, infrastrukturu, puteve, železnicu, proizvodni sektor... Uništeno je 485 kuća, a veliki broj je delimično uništen - upozorila je Mihajlovićeva, a u procepu su se našli energetika i poljoprivreda kao ozbiljan problem države.
Stručnjaci iz Evropske banke upozorili su da poljoprivreda čini oko deset odsto bruto domaćeg proizvoda u Srbiji, a da šteta iznosi više stotina miliona evra.
Na skupu "Stvarno odgovorni - društvena odgovornost kompanija za vreme i nakon poplava" u Privrednoj komori Srbije 29. septembra, Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, ukazao je da je isplaćena pomoć za 14.000 ljudi.
- Potrošeno je više od tri milijarde dinara od ukupno 4,3 milijarde, koliko je uplaćeno pomoći na Vladin račun, a to su donacije preduzeća, nekih država i građana - rekao je Blagojević, obavestivši javnost da je u pomoći učestvovalo ukupno 45.000 donatora, uključujući i fizička i pravna lica, domaće i strane kompanije.
Uz svu štetu moraće da se obnovi još i 150 objekata za zaštitu od poplava, a štetu privrede je još teško proceniti. Putevi i pruge, uopšte čitava infrastruktura koja služi za prenos vode i struje, takođe su dosta stradali, pa je i to jedan od dodatnih problema sa kojim se Srbija susreće.
Nema dileme da će posledice imati nesagledive štete i na poslovanje širom celog regiona Balkana. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija je aplicirala i za pomoć iz Evropskog fonda solidarnosti, koji pomaže članicama EU u slučajevima ozbiljnih prirodnih katastrofa, ako nastala šteta premašuje 0,64 odsto njihovog BDP-a. Premijer Aleksandar Vučić je potvrdio da je šteta od majskih poplava prešla 0,64 odsto BDP, jer, prema trenutnim procenama, iznosi oko 174,5 miliona evra.
Najveću pažnju javnosti privlači pitanje koliko novca Srbija može da dobije iz Fonda solidarnosti Evropske unije. Naime, prvobitna informacija da bi iz Fonda Srbija mogla da dobije čak milijardu evra, brzo je demantovana, a računica se svela na tek desetak miliona.
Iz Brisela je objašnjeno da je to prošlogodišnji budžet, a ovogodišnji je upola manji i
iznosi oko 500 miliona evra. Koliko će Srbija dobiti, još se ne zna, ali je naglašeno da Srbija ne može da računa da će EU da nadoknadi svu štetu koju su nanele majske poplave. Taj novac, naglašavali su srpski državnici, Srbija može da očekuje tek u septembru, a septembar je već prošao i od obećane pomoći još ništa. S druge strane, stigle su nove kiše i nove poplave.
Prve procene štete iznose pet miliona evra, uništeno je oko 1.000 domaćinstava, nekoliko stotina lokalnih i magistralnih puteva, desetak mostova i nekoliko stotina hektara oranica. Velika oštećenja pretprela je i vodovodna, elektroenergetska i telekomunikaciona infrastruktura. U Kancelariji za obnovu očekuju da isplata novčane pomoći počne u roku od mesec dana.
U međuvremenu, u opštinama Majdanpek, Kladovo i Negotin, čiste domove i računaju štetu. Mnoge porodice u mestima Podvrška i Tekija kojima je vodena stihija potpuno uništila kuće, odlučile su da zauvek napuste svoja ognjišta zbog straha od novih klizišta, koja ih mogu koštati i života.
Marko Blagojević je pre nekoliko dana otvoreno rekao da Srbija može da računa na ukupno pola milijarde evra od donacija i kredita, što je trećina od procenjene štete od poplava.
- Mi tu pomoć još nemamo. To očekujemo na proleće. Od te pola milijarde dve petine su donacije, a tri petine su krediti.
MAJSKE POPLAVE
|
