Srbija dan posle (3): Najmanje vatrogasaca u Evropi
Profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu Stjepan Šterc kaže da je ukupna površina poplavljenih područja u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj veća od teritorije Slovenije, Izraela ili Kuvajta.
- Uz puno uvažavanje činjenice da su razorne poplave posledica globalnog otopljavanja, sve ovo se moglo preduprediti da nije nasleđa koje su vlasti minulih decenija ostavile za sobom. Nisu pročišćeni kanali, vodoprivredna infrastruktura nam je zapuštena i da je to kojim slučajem održavano kako treba, ne bismo bili u problemu u kakvom smo sada - kaže profesor Šterc.
Srbija dan posle: |
Širom Srbije zatrpani su i neočišćeni odvodi i kanali, a neodržavanje vodotokova ima svoju cenu. U poslednjih 15 godina desilo se sedam poplava većih razmera u Srbiji i to 1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009. godine, a poslednje tri godine borimo se sa sušom. Kad se dodaju požari, snežni smetovi, može se reći da smo u stalnom ratu sa prirodom.
Proteklih dana pokazalo se da vojska, policija i Direkcija za robne rezerve nemaju dovoljno čamaca, pumpi, agregata, baterijskih lampi, ćebadi, pelena, konzervirane hrane. Koliko se obraća pažnja na Sektor za vanredne situacije najbolje ilustruje podatak da je budžetom za 2013. godinu Sektoru namenjeno oko 13 miliona evra, a onda je rebalansom budžeta Sektor je ostao bez 75 odsto prvobitnog budžeta! Posle Albanije, Srbija ima najmanje vatrogasaca u Evropi.
Zagrevanje ubija planetuU proteklih tridesetak godina naučnici su počeli da prate kakav efekat ima zagađenje na globalnom nivou, a produkt su i poplave. One su okarakterisane kao druga po redu prirodna katastrofa, odmah posle razornih zemljotresa. U Evropi plavna područja su u Velikoj Britaniji, kao i u Nemačkoj u slivu reke Rajne i Dunava, zatim u Češkoj, pa u Hrvatskoj, Italiji. Naučnici predviđaju da će usled otopljavanja koje se periodično pojačava za 2,8 stepeni u svakih 30 godina, do 2050. godine mapa Evrope biti prilično promenjena. |
