Ukrajina drma Istok i Zapad (3): Dobili Krim, izgubili Kijev
Razvoj ukrajinske krize stavlja Rusiju u veoma težak položaj. Ona je primorana da reaguje na događaje koji neminovno vode u sukob sa Kijevom i sa Zapadom, ocenjuje ugledni ruski istoričar, ekonomista i politikolog Boris Šmelev.
- Pokušaji da se stabilizuje situacija na osnovu Ženevskog sporazuma nisu imali uspeha. Napori ruske diplomatije da koriste mehanizme UN i Oebsa takođe nisu dali rezultate. Postupajući cinično Zapad namerava da sačuva narastajući haos u zemlji, što mu je bio strateški cilj - ocenio je Šmelev za RIA Novosti.
Na pitanje šta je Rusija izgubila, a šta je dobila kao rezultat svoje politike prema Ukrajini, Šmelev kaže:
- Ona je dobila Krim, čime je značajno poboljšala svoju geopolitičku poziciju u svetu, u Evropi i Crnom moru. Ali je izgubila Ukrajinu, ako ne zauvek, onda na duže vreme.
Po rečima Šmeleva, teoretski moguće je postaviti u Kijevu prorusku vladu, ali će biti izuzetno teško da se proruska orijentacija nametne ukrajinskom narodu.
Ukrajina drma Istok i Zapad: |
- U suštini, Rusija je bila suočena sa izborom između loše opcije i veoma loše. Bila je u situaciji političkog šahmata - ocenjuje Šmelev i dodaje da se radi o dubokom i ozbiljnom konfliktu čije rešenje podrazumeva uspostavljanje fundamentalno drugačijih odnosa između Rusije i NATO.
Međutim, malo je verovatno, dodaje Šmelev, da će Zapad na to pristati, a to znači da će kriza u odnosima između Rusije i Zapada trajati dugo, u formi otvorenih i oštrih političkih sukoba sa mogućim prelaskom u stanje hladnog rata, odnosno, globalne konfrotacije, kojoj smo i sada svedoci.
Ukrajinska kriza potresla je i Zajednicu Nezavisnih Država (ZND) koja nije u stanju da preduzme efikasne inicijative za njeno rešavanje.
- Jedan deo Zajednice formalno je podržao Rusiju, a drugi osudio. Međutim, posle rusko-gruzijskog rata 2008. i ruskog priznanja Južne Osetije i Abhazije kao nezavisnih država, prisajedinjenje Krima Rusiji bilo je protumačeno kao namera da vodi politiku okupljanja zemlje, ponovnog obnavljanja ruske imperije, što je kod novih nezavisnih država izazvalo otuđenje od Rusije. Evroazijski savez, o kojem mnogo govore u Moskvi, konceptualno nije osmišljen, politički je neosnovan, čak nema ni solidnu ekonomsku osnovu. U svom sadašnjem stanju Rusija ne može da igra ulogu njenog lidera tj. stanje njene ekonomije (kako pokazuje iskustvo rusko-ukrajinskih, rusko-moldavskih, gruzijskih, jermenskih odnosa) ne čine je atraktivnim partnerom u poređenju sa EU - navodi Šmelev.
Što se tiče Ukrajine, on ukazuje na polarizaciju političkih snaga i rušenje institucija države, što nanosi jak udar Zajednici nezavisnih država, od kojeg će teško da se oporavi. Zato je pred ruskim političarima težak zadatak - da pronađu novi format strukturiranja postsovjetskog prostranstva.
Očigledno je da se ukrajinska kriza može rešiti samo na osnovu sporazuma između Rusije i SAD, odnosno EU.
- Ukrajinska kriza će se odugovlačiti još dugo, uzimajući u obzir interese Rusije i Zapada, što može biti detonator međunarodne krize koja bi ugrozila mir u celom svetu - zaključuje Šmelev.
