Tajkuni bivše Jugoslavije (3): Prvo direktor, pa kralj

Makedonac Minčo Jordanov ima udele u mnogim metaloprerađivačkim kompanijama, a jedan je od glavnih igrača i u građevinarstvu, vinarstvu, vlasnik je privatne bolnice, dnevnih novina i sportskih klubova...

Minčo Jordanov

Dok velika većina Makedonaca živi u bedi i grca u dugovima, manji broj ljudi ne zna šta će sa parama. Svoje ogromno bogatstvo su stekli zahvaljujući domišljatosti, poslovnim trikovima, veštim spekulacijama, da ne kažemo prevarama, ali i feleričnom socijalističko-tranzicionom sistemu privatizacije društvenih preduzeća. Posle toga su postali pravi kapitalisti, i to u najgorem smislu reči.

U Makedoniji se iz zvaničnih izvora teško dolazi do validnih podataka o bogatstvu pojedinaca. Mediji se tom temom uglavnom ne bave jer se većina njih putem reklama nalazi ili na "platnom spisku" firmi bogataša, ili su oni vlasnici medija. Sa druge strane, tajkuni su na ovaj ili onaj način uvezani sa strankom na vlasti koja u najvećem delu kontroliše glasila.

Ipak, bazirajući se na podacima magazina "Forbs", Evropske komisije za istraživanje bogatstva i agencije iz Hongkonga "Velt Iks", u Makedoniji ima 35 multimilionera. Oni zajedno vrede četiri milijarde dolara ili u proseku svaki od njih raspolaže sa preko 100 miliona dolara. Međutim, niko od njih nikada nije to otvoreno i priznao.

Nikli ispod državnog šinjela

Neki od makedonskih bogataša bili su predstavnici velikih izvoznih kompanija u inostranstvu, gde su od stranog partnera za sebe uzimali debele provizije, a kasnije kupovali propala preduzeća u Makedoniji koja su namerno bila dovedena u takav položaj. Tajkuni su uvezani sa političkom garniturom na vlasti, na obostranu korist, bez obzira na to da li se radi o Makedoncima ili etničkim Albancima. Oni drmaju čeličnom industrijom, metalurgijom, farmacijom, vinarstvom, naftnom industrijom, građevinarstvom, špedicijom...

Prvi na listi petorice najbogatijih Makedonaca još je kralj čelika Minčo Jordanov, koji ima udele u mnogim metaloprerađivačkim kompanijama, a jedan je od glavnih igrača i u građevinarstvu i proizvodnji vina, vlasnik je privatne bolnice, dnevnih novina i sportskih klubova. Godinama je bio direktor rudnika i železare, pa je prerastao u vlasnika.

Iza njega je Šterjo Nakov, gazda Feršpeda; treći je Andreja Josifovski, predsednik Upravnog odbora Makpetrola, četvrti je Sveto Janevski, prvi čovek kompanije M6, a poslednji je direktor najveće farmaceutske kompanije Alkaloid, Živko Mukaetov.

Njihovo bogatstvo "Forbs" je ocenjivao prema vrednosti akcija koje se kotiraju na berzi na 63 miliona evra. Svi oni, naravno, kriju kolika im je godišnja zarada. Jedino je Andreja Josifovski priznao da mu je godišnja plata 140.000 evra.

U tu listu bi mogao da se upiše i bivši makedonski premijer Ljupčo Georgijevski. Za njega se u javnosti tvrdilo da je jedan od najbogatijih u Makedoniji i da je, navodno, ogromno bogatstvo stekao zahvaljujući političkoj poziciji. Policija, tužilaštvo i sud za to nemaju dokaze.

I među Albancima u Makedoniji ima dosta veoma bogatih ljudi, ali su oni za javnost nepoznati. Prvi među njima je Šefki Idrizi, vlasnik firme Renova u selu Džepčište kod Tetova.