Tajkuni bivše Jugoslavije (5): Rasprodali i polja soli
Poznata narodna mudrost da "onaj ko sa decom spava, mokar osviće" u Crnoj Gori je poodavno modifikovana i sad glasi: "ko sa decom ima posla, stigne na prosjački štap". To je najdirektnija aluzija na "lepe, mlade i pametne" koji su pre četvrt veka uzeli vlast u Crnoj Gori i uspeli da unište njenu privredu, rasture i upropaste gotovo sva najmoćnija preduzeća, da desetine hiljada radnika ostave bez posla i "nezavisnu, slobodnu, multietničku, proevropsku i evroatlantsku" državu od oko 650.000 stanovnika, zaduže gotovo dve milijarde evra.
Neisplaćene plateNajzanimljivija i najilustrativnija pojava u krugu Đukanovićevih prijatelja sa posebnim povlasticama je Goran Sito Rakočević. Propali novinar, bivši ministar kulture, bivši direktor Radio-televizije Crne Gore, bivši crnogorski ambasador u Zagrebu (da i ne spominjemo razne savetničke funkcije i članstva u raznim upravnim odborima), ovih dana je dospeo u žižu javnosti kao čelni čovek u fabrici vode u Lipovu kod Kolašina gde radnicima nije isplatio plate za proteklih šest meseci, a čak za dve minule godine im nije uplatio doprinose za penzijsko osiguranje. Đukanović mu je svojevremeno pokrio manjak u RTV Crne Gore od najmanje sedam miliona maraka (spominjana je i suma od 11 miliona), pa se i Kolašinci nadaju platama.
|
Crna Gora se pre 25 godina dičila da ima najmlađeg premijera u Evropi, a tek sada je, izgleda, jasno gde ju je doveo taj mladić sa nepunih 29 godina, bez ijednog dana radnog iskustva, sa diplomom najprosečnijeg studenta na crnogorskom univerzitetu, čovek koji je sve ove silne godine drešio i vezao, i opstajao u sedlu vlasti, uprkos katastrofalnim rezultatima u svim oblastima od kojih se živi.
Preduge su liste zatvorenih i uništenih fabrika i preduzeća, nestalih u revolucionarnim privatizacijama i rasprodajama "kusim i repatim" belosvetskim šićardžijama i mutivodama ili domaćim, jarim, priučenim i polupismenim biznismenima, ali je nesumnjivo da je iza svih tih tranzicionih poslova stajao "doživotni" premijer Milo Đukanović, a da su u tom kolu grobara crnogorske privrede uglavnom njegovi prijatelji, kumovi, rođaci i drugovi, odnosno da bez njegove saglasnosti nije se mogao kupiti ni kokošinjac.
Primera radi, njegov rođeni brat je većinski vlasnik Prve banke u kojoj je i sam Milo Đukanović stekao enormno bogatstvo u transakciji akcija, pa nije ni čudo da je njegova vlada kad se banka našla u škripcu odobrila tričavih 44 miliona evra kredita za oporavak.
Milov drug i pajtos sa rekreacija pod koševima, Veselin Barović, famozni direktor čuvene državne MTT firme, preduzeća za šverc duvana, da ne spominjemo razne fondove, ili bjelopoljsku fabriku kisele vode "Rada" i druga preduzeća koja je upropastio, postao je vlasnik solane "Bajo Sekulić" u Ulcinju za siću. Uspeo je, ipak, da upropasti i tu, možda najprofitabilniju fabriku u Crnoj Gori, sve da bi čuvena polja soli pretvorio u placeve i rasprodao. Spominjana je suma od 275 miliona, što mu za sada još nije pošlo za rukom.
Tajkuni bivše Jugoslavije: |
Dragan Brković, takođe intimus Mila Đukanovića, koji je od automehaničara i sitnog priučenog trgovca postao glavni izvoznik aluminijuma iz Crne Gore, svojevremeno je pokupovao i formirao sedam firmi po Crnoj Gori. Najvrednije su svakako bile turističko preduzeće "Boka" iz Herceg Novog i šumski kombinat "Velimir Jakić" iz Pljevalja. Gotovo sve su doživele krah. I on je svojevremeno od Vlade Mila Đukanovića dobio kredit od 50 miliona maraka da podigne stambeno-poslovni kompleks u Podgorici u kojem je kasnije ta ista vlada, po cenama od kojih boli glava, kupila 70 odsto stanova i poslovnog prostora.
Priču za sebe predstavlja Branislav Brano Mićunović, najzagonetniji i najkontroverzniji biznismen i Đukanovićev prijatelj, koji je, pored ostalog, ovih dana dobio saglasnost da u najstrožem centru Budve, sto koraka od hotela Avala i bedema starog grada, podigne devetospratnicu!
