Novi zadužbinari u ExYu (4): Ikonostas od premijera
Samo u poslednjih 10 godina u Makedoniji je izgrađeno preko 300 džamija, a broj novih crkava je nešto manji. Oko ove činjenice vodile su se diskusije i polemike da li je dvomilionskoj zemlji potreban toliko veliki broj bogomolja. Vernici dve najveće verske zajednice, Makedonske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice smatraju da verskih objekata nikad nije dovoljno.
- Religijski objekti se grade donacijama ktitora ili prihodima od vernika. Često se dešava da se gradi i novcem iz inostranstva. Retko, ali se ipak dešava da se i država javi kao ktitor verskog objekta. Crkve se najčešće grade donacijama biznismena, a džamije novcem stranih država, poput Saudijske Arabije - kaže profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju Zoran Matevski.
Prema njegovoj oceni, veoma često se prepliće religijsko sa etničkim, odnosno sa svakim postavljenim krstom, podignutom crkvom ili džamijom se na određenom prostoru markira, to jest obeležava teritorija naroda. U Makedoniji nema regulative o tome gde i po koliko verskih objekata može da se gradi na određenom prostoru. Ovaj vakuum u zakonskoj regulativi koriste bukvalno svi. I zajednice stanara da bi ispred svojih zgrada postavili maketu crkve, koju oni zovu paraklis, i grupe vernika, ali i imućniji ljudi iz politike i biznisa, koji donirajući izgradnju crkvi žele da okaju svoje grehe.
Tajne donacijePoslednji primer je donatorska konferencija za obnavljanje hrama Sv. Konstantin i Jelena u samom centru Skoplja, na kojoj su političari, biznismeni i sveštenici davali dobrovoljni prilog za obnavljanje ovog pravoslavnog svetilišta. Tu su bili i makedonski premijer Nikola Gruevski i poglavar MPC, Stefan, ali je ostala tajna koliko je novca prikupljeno. |
Donatori izgradnje verskih objekata u Makedoniji, bar za sada, nisu osobe osuđene ili osumnjičene za dela suprotna zakonima i božjim zapovestima, ali teoretičari religije ne isključuju mogućnost da i ovakvi ljudi podižu zadužbine da bi se iskupili, okajali grehe, ili jednostavno sebi za života podigli spomenik.
Ubedljivo najviše novca (preko 50 miliona evra) u dobrotvorne svrhe do sada je dao biznismen i bivši gradonačelnik Skoplja, Trifun Kostovski. Njegova biografija je impresivna. Pored brojnih firmi i preduzeća koje poseduje, on je i član borda Međunarodne krizne grupe, korporativni član Saveta za spoljne poslove SAD... Sponzorisao je izgradnju crkve Presvete Bogorodice u Skoplju, Sv. Sofije u Ohridu, Sv. Pantelejmona u Velesu, konake manastira Sv. Jovan Bigorski. Donirao je za crkve Sv. Trifun u selu Kučkovo, Sv. Petar i Pavle u selu Jurumleri, Sv. Kliment i Sv. Petka u Štipu, saborni hram u Krivoj Palanci... Kostovski je donirao i za izgradnju džamije u Centru Župa radi čega je dobio priznanje od Debarskog muftijstva i Islamske verske zajednice.
Značajna sredstva u obnovu i izgradnju crkava dao je i biznismen Risto Gušterov. Najmanje pet miliona evra koštala ga je samo izgradnja katedralnog hrama u njegovom rodnom gradu Radoviš. Ni Kostovski, ni Gušterov, koliko je poznato, nemaju policijski dosije, ali su pod sumnjom javnosti zato što su obojica, kao još puno njih, basnoslovno bogatstvo stekli radeći kao predstavnici u inostranstvu nekada najuspešnije makedonske izvozno - uvozne firme Tehnometal.
Novi zadužbinari u ExYu: |
Priča o njima i drugim bogatašima je klasična storija već viđena na prostorima Makedonije i bivše Jugoslavije. Firme u društvenom vlasništvu u kojima su radili su propale, a njihove nove privatne kompanije, gle čuda, preko noći procvetale. Da li sada, gradeći crkve i donirajući svoj novac žele da se iskupe za moguće mutne poslove koje su činili, ili su ođednom postali najveći vernici - dobrotvori, teško je reći.
U listu donatora za izgradnju ili obnovu pravoslavnih hramova upisao se i bivši makedonski premijer Ljubčo Georgievski. Georgievski je odrešio kesu za izgradnju ikonostasa u crkvi u Delčevu, a kada je MPC za to htela da mu dodeli zahvalnicu, on ju je odbio zbog nekorektnog odnosa crkvenih vlasti.
