Novi zadužbinari u ExYu (1): Bože, daj da otkupim dušu

U poslednjih nekoliko godina među biznismenima, političarima i drugim javnim ličnostima bukvalno se utrkuju ko će imati veću zadužbinu, odnosno ko će biti veći graditelj ili kum crkava u našoj zemlji, ali i regionu. Teoretičari religije u Srbiji smatraju da nije novost da ovakvi ljudi podižu zadužbine da bi se iskupili za grehe i da je istorija crkve prepuna takvih primera.

Odlikovani ktitor: Velimir Ilić

 

U vreme kad je pomagao izgradnju crkve blizu svog rodnog mesta na Zlatiboru, Užičanin Boško Radonjić bio je poznat domaćoj javnosti kao "srpski Don Korleone". Više od dve decenije živeo je u Njujorku gde je, prema sudskoj dokumentaciji, radio za čuvenog šefa mafije Džona Gotija. U Americi je bio pod istragom zbog pokušaja silovanja, posedovanja oružja i droge, a osuđen je na tri godine zbog bombaškog napada iz 1975. godine. Opština Čajetina je Bošku Radonjiću, prilikom kupovine parcele na Zlatiboru, umanjila komunalne troškove u vrednosti iznosa njegove donacije crkvi. Danilo, monah manastira Dubrava na Zlatiboru, istakao je da nije upoznat sa tim da li su osobe koje žele da doniraju verski objekat kriminalci.

- Ja ne znam ko je ko. Nikome na čelu ne piše ko je - rekao je jednom prilikom Danilo.
 

Sociolog religije Mirko Đorđević kaže da se crkveni zvaničnici ponašaju prema onom pravilu da "svako ima pravo, čak i najveći grešnik, da se pokaje, pa neka se iskupi makar i novcem". Kao ktitori crkava pojavljuju se kako biznismeni, tako i političari. Miodrag Nikolić, član poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, ovekovečen je na fresci crkve u Rakitovu blizu Jagodine, čiji je ktitor. Kako stoji u saopštenju Nikolićeve firme Femen, ova freska oslikana je na predlog tadašnjeg vladike šumadijskog Save koji je crkvu i osveštao. A lik Milenka Kostića, vlasnika firme Auto Čačak iz Čačka, oslikan je na fresci u crkvi koju je obnovio u rodnom selu Kotraža. Freska prikazuje Svetog Nikolu, Kostića i njegovu porodicu u čamcu. Kostić tvrdi da ta freska nije bila njegova želja, već poklon Žičke eparhije na čijem je čelu tada bio vladika Stefan.
 

- Niko me nije pitao niti sam znao da će to da urade. Bio sam na putu i kad sam se vratio, iznenadio sam se - rekao je jednom prilikom i dodao da je obnovio više od 20 crkava.
 

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prvi je politički lider posle Karađorđevića i Obrenovića koji će sazidati pravoslavnu crkvu. Naime, on je postavio kamen temeljac za izgradnju hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u rodnoj Bajčetini.

- Na ovaj način predsednik Nikolić se uvrstio u red onih vladara Srbije koje će pokolenja pamtiti, zajedno s onima koji su svom narodu ostavljali crkve i zadužbine, nasuprot onim vladarima Srbije, koji će ostati upamćeni po razaranju Crkve, rušenju i zatvaranju crkava i zadužbina - rekao je vladika šumadijski Jovan.
 

Borislav Pelević, bivši lider Srpske napredne stranke, već je sazidao crkvu u zaseoku Sekulić u Zaovinama na Tari koja je posvećena Svetom velikomučeniku Lazaru. Pored nje takođe je izgradio i crkvu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, kao i svoje grobno mesto i veliki spomenik na kome je ugravirana cela biografija Pelevića.
 

Lidera Nove Srbije Velimira Ilića SPC odlikovala je sa pet ordena zbog svog ktitorskog rada i pomaganja podizanju pravoslavnih crkava i manastira. Ilić je obezbedio pet miliona dinara za infrastrukturu crkve Uspenija Presvete Bogorodice kod Čačka. On je dobio Orden Svetog cara Konstantina za doprinos u dovršavanju bogomolje u Kačulicama, a potom mu je prilikom osvećenja nove crkve u Ljubiću patrijarh Irinej dodelio Orden Svetog Stefana Prvovenčanog. Patrijarh Pavle mu je 2006. godine dodelio Orden Svetog Save za obnovu manastira Mileševa, a iste godine od vladike šabačkog Lavrentija dobio je Orden Svetog vladike Nikolaja, a uručen mu je i Orden Svetog Simeona Mirotočivog.
 

I u Republici Srpskoj političari su se istakli u ktitorstvu, a mogućnosti za donacije za izgradnju crkava su različite. Pa tako postoji kum temelja crkve, kum na otvaranju crkve, kum zvona. Kako se šuška, na otvaranju crkve obično se daje oko 100.000 KM. Najveći crkveni kum svakako je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je u poslednjih godina za kumstvo dao desetine miliona maraka iz budžeta države. Tako je donirao crkve u Laktašima, Sabornoj crkvi u Bijeljini, onoj u Doboju, kao i crkvi u Seferovićima kod Gradiške.
 

- Mesto koje ima hram liči na raj - izjavio je jednom prilikom Dodik. On je bio kum najvišeg krsta na crkvi Svetog Save u Foči, inače najvećeg pravoslavnog hrama u BiH. Vlada RS je na njegovu inicijativu za izgradnju ovog hrama izdvojila čak 1,4 miliona maraka! Zahvaljujući Dodiku hram u Foči je dobio krov i na njega su postavljeni krstovi. Mitropolit dabrobosanski Nikolaj je Dodiku dodelio Zlatni orden Svetog Petra.
 

Gradnjom džamija u BiH uglavnom rukovode obični vernici koji se organizuju u odbore. Oni su ponekad prihvatali donacije osoba koje su javnosti bile poznate zbog kriminala. Na njihov predlog, Islamska zajednica je izdavala zahvalnice donatorima. Tasim Kučević je tokom suđenja na kojem je dobio 14 godina zatvora za organizaciju prostitucije, trgovinu ljudima, pranje novca i nasilje nad jednom ženom u dvorištu suda, dobio upravo jednu takvu zahvalnicu.
 

- Ja sam prolazio tu i vidim ljudi nešto kopaju. Kažu: "Pravimo mejtef". Pitao sam ih: "Što ne pravite džamiju?" Kazali su: "Otkud nam, Tasime, pare?" Kažem: "Daće Bog, daću ja" - objasnio je Kučević. I kosovski kontroverzni biznismen Naser Keljmendi koga dovode u vezu sa jednim od najopasnijih kriminalnih grupa na Balkanu, donirao je veliku svotu novca za gradnju džamije u Bosni i Hercegovini.

Sledeći nastavak - Novi zadužbinari u ExYu (2): Celiva se ruka koja daje