Bombe spremali i pre Klintona
Bil Klinton i njegova administracija su izgleda bili mala maca u svojim stavovima prema krizi u SFRJ u odnosu na Džordža Buša Starijeg koji je još početkom 1993. godine planirao bombardovanje BiH, Srbije i Crne Gore.
Ovo je samo deo iz upravo obelodanjenih tajnih dokumenata CIA iz kojih proizilazi da administracija Džordža Buša ne samo što nije bila nimalo neutralna, već je uveliko pripremala "Plan tri" koji je podrazumevao vazdušne napade na vojne i industrijske mete i institucije u BiH, Srbiji i Crnoj Gori.
O suštini ovog Bušovog plana, Klinton je bio izvešten već u prvoj nedelji svog mandata, a o detaljima mu je referisao tadašnji načelnik Generalštaba američke vojske, general Kolin Pauel.
"U prvoj rundi napada mete bi bile Aerodrom Banjaluka i Aerodrom Zalužani, mornarička postrojenja u Crnoj Gori, artiljerija oko Sarajeva, postrojenja u sklopu Vladinih institucija bosanskih Srba u Palama i deo vojnih i industrijskih postrojenja u severnoj Srbiji. Drugi talas napada bi uključio taktičke mete. Gubici naših snaga bi bili minimalni, ali bi civilne žrtve bile visoke. Napadi bi rezultirali velikim talasom izbeglica. Javni protesti bi bili veliki, a naši ključni saveznici verovatno ne bi pristali učestvovati u takvoj operaciji. Rusi bi poludeli", objasnio je Pauel, a CIA zapisala u dokumentu koji je sastavljen 29. januara 1993. godine.
General Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske SRJ i obaveštajac koji je tih godina bio angažovan u Moskvi, kaže da Rusi većinu ovih podataka tada nisu imali, ali da je to i razumljivo jer su se oni tada uglavnom bavili unutrašnjim problemima.
- I Rusi su naravno imali više mogućih scenarija i podscenarija raspleta događaja u SFRJ, ali tih godina su imali mnogo više svojih problema da bi se intenzivnije bavili našim pitanjem. Ipak, i ove dokumente CIA ne treba bukvalno čitati jer sam uveren da su "prilagođeni" za objavljivanje, odnosno iz njih je izbačeno sve ono što bi moglo da šteti interesima SAD - kaže Krga.
Rat zbog liderske pozicije
Pale priče o neutralnosti: Džordž Buš Stariji
Na sastanku državnog i vojnog vrha SAD od 5. februara 1993. godine, Klintonov savetnik Sendi Berger predlaže da "SAD čitav problem prepuste Evropljanima", uključujući i angažovanje vojnih trupa, ali Klinton je to odbio uz komentar da se to ne može uraditi "jer bi SAD izgubile svoju lidersku poziciju u svetu".
|
I nekadašnji savezni ministar inostranih poslova Živadin Jovanović potvrđuje da vrh tadašnje SRJ nije znao za takve naume Amerike, ali da je svima bilo jasno da je pomaganje u raspadu SFRJ bilo deo globalne američke strategije.
- U situaciji kada ni evropski partneri SAD nisu znali za takve planove, bilo bi iluzorno da smo to mi mogli znati. Međutim, bilo nam je jasno da je u pitanju predstavljanje nove doktrine širenja Amerike prema Istoku u čemu je prebacivanju svojih vojnih potencijala na Balkan bio jedan od prvih koraka koji su Amerikanci propustili još tokom Drugog svetskog rata iskrcavanjem u Italiji i Normandiji. Bombardovanje RS i agresija na SRJ su to i pokazali - zaključuje Jovanović.
