"BiH ne može u EU jer Srbi hoće veliku Srbiju"

Bil Klinton, bivši američki predsednik, rekao je prilikom ceremonije zvaničnog deklasifikovanja oko 300 dokumenata CIA o ratu u BiH u Litl Roku u Njujorku da BiH ne može u EU zato što Srbi još žele veliku Srbiju.

Bivši američki predsednik Bil Klinton

 

"U Briselu se održava sastanak da li BiH može ući u EU. Sada verovatno ne može jer ne mogu da uspostave nacionalne institucije koje bi im omogućile punopravno članstvo zato što Srbi i dalje žele da se priključe nekoj velikoj Srbiji", rekao je Klinton.

Klinton je istakao da se zalagao za podizanje embarga na uvoz oružja Bošnjacima i Hrvatima koji, za razliku od Srba, nisu imali oružje, kao i za američki vojni angažman u BiH kako bi bilo sprečeno etničko čišćenje Bošnjaka. Prema njegovim rečima, u ratu je ubijeno između 100.000 i 300.000 ljudi. Međutim, rekao je i da je, zahvaljujući zoni zabrane leta, zatim letovima kojima je dostavljana pomoć i ostalim humanitarnim naporima broj žrtava sa "130.000 mrtvih 1992. spao na tri hiljade 1994. godine".

"Koren rata u Bosni leži u političkoj gladi"

Rekao je da će dokumenti CIA koji su deklasifikovani pokazati da koreni rata nisu u međuetničkoj mržnji, već u gladi za moći pojedinih političara.

"Kada budete čitali dokumente, videćete da nije istina da su se ti ljudi uvek međusobno mrzili. U Sarajevu su Srbi, Bošnjaci i Hrvati u miru živeli pet vekova", rekao je Klinton.

Iako je, kako je rekao, od početka želeo da se Amerika vojno suprotstavi etničkom čišćenju Bošnjaka, to nije moglo zbog protivljenja Evropljana.

"Voren Kristofer je otišao u Evropu i rekao im to, a oni su mu rekli da se vrati kući. Oni nisu imali nameru da nas podrže u tome. Rekli su da su stvari pod kontrolom", rekao je Klinton.

Prekretnica u ratu je bila, kako je istakao, trenutak kad su Hrvati i Bošnjaci izgladili svoje razmirice, završili međusobni rat i počeli borbu protiv Srba. U to vreme je, kako je naveo, odobren plan vazdušnih napada, koji je podrazumevao dva ključa, odnosno saglasnost NATO-a i UN-a.

Dodao je da je rat završio Dejtonskim sporazumom posle vazdušnih udara protiv Srba nakon što su u Srebrenici ubili 7.000 Bošnjaka i nakon što su gađali pijacu Markale u Sarajevu.

Klinton nema pojma za šta se zalagao

Pažljivo iščitavanje oko 3.000 stranica dokumenata pokazuje neke nekonzistentnosti u Klintonovom govoru. Iako Klinton tvrdi da je otpočetka htio vojnu intervenciju, ali da su to Evropljani sprečili, u dokumentima se vidi nešto drugačija slika.

Tako, na primer, na jednom od prvih direktorskih sastanaka Klintonove administracije 5. februara 1993. njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger tvrdi da se Klinton u kampanji zalagao za uvođenje zone zabrane leta, energičniji pristup dostavljanja humanitarne pomoći i razmatranje opcije ukidanja embarga na oružje BiH, ali ne i za vojnu akciju. Na tom sastanku je potpredsednik Al Gor rekao da bi se i on i Klinton usprotivili vojnoj akciji, dok je Berger rekao da je Bosna evropski problem, i da oni treba vojno da intervenišu. Klinton se raspitivao o situaciji u Somaliji, ali nije rekao da bi podržao vojnu akciju.

Dokument od 2. avgusta 1993, na primer, pokazuje da su Evropljani nudili Amerikancima mesto komandanta UNPROFOR-a, ali to je odbijeno.

"Generalno osećanje za stolom svih sagovornika je bilo da bi to bilo previše mešanja SAD", stoji u dokumentu u kojem se raspravlja o situaciji u Tuzli. U dokumentu od 3. juna 1993. takođe se govori negativno o vojnom angažmanu. Stvari se nisu promenile ni 1995. godine. Tako iz dokumenta od 20. juna 1995. vidimo da "Silajdžić želi od SAD da napravi saveznika", kao i da su Silajdžića upozorili da ako bošnjačka ofanziva pođe po zlu, ne očekuju američku vojnu podršku.

Što se tiče embarga na oružje, sve analize CIA pokazuju da bi to bila loša odluka, pa je embargo dignut tek u junu 1996. godine, uoči početka Klintonove predizborne kampanje.

Sudeći prema dokumentima CIA, problem sa Evropljanima nije bio to da su oni odbili američku pomoć, već su odbili otvoreno američko stavljanje na stranu Bošnjaka, s obzirom na to da su, kako piše u dokumentima, Amerikanci eksplicitno odbijali udare protiv Bošnjaka. Dokument od 12. avgusta 1994. pokazuje da general UN-a Majkl Roz upozorava da bi kršenje zaštićenih zona trebalo da se odnosi i na Bošnjake, ali da SAD eksplicitno govore da će iskoristiti princip dva ključa kako bi sprečili napade na Bošnjake. Dokumenti pokazuju da su Bošnjaci izazivali iz zaštićenih zona, a da su SAD to svesno zanemarivale.