U klopci političkog jezika (1): Retardirani pekar i pametne bombe
Dok Amerikanci svoje ratove nazivaju čistim i humanitarnim, bombe milosrdnim, a pobijene ljude kolateralnom štetom, reči kao što su Ciganin, Šiptar, peder, mentalno retardiran ili, ne daj bože, dijabetičar izazivaju sablazan socijalnih dušebrižnika. Policija za jezik pod okriljem političke korektnosti želi da kontroliše, ako već ne može misli, a ono bar reči.
One reči koje mogu da povrede nečija osećanja, etničku pripadnost ili koje jednostavno ukazuju na nečije mentalne, telesne ili društvene nedostatke. Tako kurve postaju "seksualne radnice" ili "seks surogati", zatvorenici su "društveno odvojeni", gluvi su "osobe orijentisane na čulo vida", a mentalno retardirani "osobe s poteškoćama u učenju".
Biblija postaje primer politički nekorektne knjige, Šekspir je okarakterisan kao seksista jer nema razumevanja žene, a i Aristotel postaje nepodoban jer opravdava ropstvo. Mark Tven možda i jeste najbolji američki pisac, ali će učitelj koji Haklberi Fina uvrsti u obaveznu lektiru biti suspendovan zbog političke nekorektnosti. Jer se u ovoj knjizi reč "crnja" spominje 217 puta. I u Srbiji su pre nekoliko godina hteli da izbace "Gorski vijenac" iz lektire jer navodno širi nacionalnu i versku netrpeljivost.
I Crvenkapa nepodobna
Crvenkapa je retrogadna
I stara dobra Crvenkapa je prema novim politički korektnim merilima retrogradna, a jezik joj je grub, seksistički, nepodoban... Isto je i sa Pepeljugom, Biberčetom, Snežanom.
Bajke odobravaju laž, prevaru, krađu, pa je čak 25 odsto Britanaca prestalo da ih čita deci. Nedavno je u Novom Sadu održana tribina na kojoj su se neke žene žalile da bajke uvek predstavljaju muškarce kao prinčeve na belim konjima, spasioce, a žene tek kao puke pasivne figure koje čekaju da im mužjak reši sve životne probleme.
To je navodno udar na rodnu ravnopravnost, a zaključak je da su svetu potrebne modernije bajke. |
* Nedavno je u jednim srpskim novinama objavljen oglas u kojem se traži "blago retardirana osoba" za posao pekara. Dušebrižnici su se odmah javili i ovo nazvali diskriminacijom osoba s invaliditetom. Napadnuti oglašivač branio se jednostavno: "Kako da napišem blaže retardiranoj osobi da mi se javi? Objasnite mi, molim vas, pa ću vas poslušati." Hteo je da iskoristi izraz "osoba s invaliditetom", ali je pomislio da bi se na oglas javili i invalidi koji nisu fizički sposobni da obavljaju ovaj posao. A morao je da koristi neku od fraza za naziv mentalno zaostalih kao što su osobe s posebnim potrebama, razvojnim poremećajem ili oboleli od bolesti.
* Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da nas politička korektnost samo zbunjuje i da nam pod krilaticom da smo svi jednak, zakida pravo na različitost.
- Moramo da komuniciramo tako da nikom ne bude neprijatno. Onda se u jednom takvom društvu guši dijalog i pravo na mišljenje. Šta ima da mislimo kad su nam neki već sve odredili? A kad ne mislimo i ne govorimo, onda nema ni ideja. Ljudi se plaše da se suprotstave jer će biti žigosani. Kao politički nekorektni biće postavljeni na stub srama, ostaće bez posla, novca za neko istraživanje ili knjigu. Onaj ko se ne uklapa i političku korektnost postaje njena žrtva - smatra Milivojević.
* Fenomen politički korektnog nastao je u Americi 80-ih godina prošlog veka, kad je politički korektan jezik preplavio američke univerzitete, gde su počela da se šire pravila govora kojima su nastojali da disciplinuju sve one koji su koristili rasistički, seksistički i homofobični rečnik. Politički korektan govor danas pokušava da izbriše sve razlike u društvu, pa se žene više ne smeju oslovljavati sa gospođica i gospođa jer su to seksističke titule, a u švajcarskom parlamentu postavljen je zahtev da se više ne koriste reči "majka i otac", već "jedan od roditelja", da bi i gej brakovi bili ravnopravni! S kim su onda ravnopravni proterani "majka i otac", niko nije objasnio. Reč "peder" se smatra uvredljivom, pa je zamena rečju "gej", što znači - osoba koja se veseli.
* Pravu zbrku u jeziku izazvalo je i uvođenje imenica ženskoga roda za označavanje profesije. Dobili smo psihološkinje, pedagoškinje, sociološkinje, ginekološkinje... Među najglasnijim pobornicima ovoga našla se profesorka psiholingvistike Svenka Savić, koja smatra da je neophodno insistirati na pronalaženju ženskih titula, jer to nije pitanje sufiksa, nego podele moći u društvu. Valjda će žene psiholozi postati moćnije kad se predstavljaju kao psihološkinje. Čak je i zaštitnik građana rešio da zaštiti žene, pa je sastavio svojevrsno uputstvo kojim se od svih aktera u javnom životu zahteva da iz govora izbace izraze poput gospođica, seka-persa, lezbijka...
* Međutim, dramaturg i jedna od vodiljteki emisije "Žene" Maja Volk kaže da sebe nikada neće nazvati dramaturškinjom.
- To mi jezički smeta i zvuči rogobatno. Lepše mi je da sam dramaturg. Sa druge strane, imamo imenice ženskog roda, ali nemamo profesiju koja ide uz to. Recimo, reč "sveštenica". U svim religijama su postojale sveštenice. U pravoslavlju ih nema. Šta ćemo tu? Imamo drevnu reč ženskog roda, ali nemamo profesiju - kaže Maja Volk za "Vesti".
* Pokojni glumac Čarlton Heston svojevremeno je izjavio da je politička korektnost "tiranija s osmehom na licu". Da ovo nije daleko od istine, pokazuju najnoviji zahtevi kancelarije za obrazovanje u Njujorku, koja je strogo zabranila 50 reči u knjigama za osnovce jer "traumiraju decu". Tako je zabranjena reč "dinosaurus" jer bi mogla da uznemiri one mališane koji ne veruju u evoluciju. Zabranjen je i termin "rođendan", i to zbog Jehovinih svedoka koji ga ne priznaju. Nije dozvoljen ni izraz "noć veštica" jer je to paganski običaj, što bi moglo uvrediti vernike. I reč "ples" je nepoželjna jer mu se protive neke sekte, "terorizam" zato što zvuči zastrašujuće, a reč "razvod" bi mogla da uznemiri decu kojima su se roditelji rastali.
* Mnogi se suprotstavljaju vladavini političke korektnosti. Robert Hjudžes, australijski pisac i kritičar ostao je zapamćen po svojoj kritici "novog jezika". Svojim člancima u magazinu "Tajms" sve do iznenadne smrti smetao je braniocima multikulturalizma.
- Govorimo o licemerno korektnoj kulturi u kojoj se američke bombe nazivaju "inteligentnima", a civilne žrtve "kolateralnim greškama". Dosta nam je eufemizama i parafraza, koja imaju za cilj da nam prikažu lažnu sliku stvarnosti - govorio je Hjudžes.
