Novi rat zbog gasa?!
Kijev uvodi ratno stanje i doveo je armiju i službu bezbednosti u punu bojevu gotovost nakon što su brodovi pogranične službe ruskog FSB-a zarobili tri ukrajinska patrolna čamca kod Kerčskog moreuza na ulazu iz Crnog u Azovsko more. Ukrajinske vlasti tako će odložiti na neodređeno izbore, a glavni dobitnik mogla bi da bude Amerika odlučna da ograniči izvoz ruskog gasa u Evropu ne samo gasovodima ispod Baltičkog mora, nego i Turskim tokom za koji je planirano da se nastavi preko Bugarske i Srbije.
Mesto i vreme za sukob ukrajinskih i ruskih brodova majstorski je odabrano. Prošle nedelje završeno je postavljanje dve od četiri cevi Turskog toka dnom Crnog mora. Ukrajinski brodovi presretnuti su 50 kilometara od novog Krimskog mosta koji povezuje poluostrvo s kopnenim delom Rusije. Bilo sigurno da će Rusi da brane prilaz mostu po svaku cenu. Pri tom se to mesto se nalazi oko 60 kilometara od ruskog grada Anape, gde cevi Turskog toka ulaze u more i oko 25 kilometara od trase gasovoda.
Odmazda na Donbasu
Ukrajina je na poniženje odgovorila divljačkim granatiranjem pobunjenih gradova na Donbasu, a dan kasnije NATO je pozvao Rusiju da otvori moreuz za Ukrajinu, dok je američki avion za elektronsko izviđanje boing RS-135V doleteo je iz baze Suda na Kritu ka ruskoj granici u Crnom moru kod Krima.
Amerika od početka krize izazvane smenom vlasti u Kijevu 2014. godine i građanskim ratom pokušava da smanji izvoz ruskog gasa i oslabi Moskvu finansijski. Pod američkim pritiskom Bugari su odustali od projekta Južni tok i postali najveći gubitnici uz Srbiju.
SAD su istovremeno preko članica EU Poljske i Litvanije pokušavale da osujete Severni tok dva kojim će izvoz ruskog gasa u Nemačku biti dupliran. Štaviše, već se prave planovi za Severni tok 3, pošto su holandska i britanska nalazišta iscrpljena, a i Norveška smanjuje proizvodnju.
Izvoznici daleko
Istovremeno, evropske potrebe za gasom se uvećavaju, a alternativni izvoznici ne raspolažu velikim rezervama ili su daleko i pod sankcijama SAD kao Iran. Azerbejdžan, na primer, može da izveze najviše 10 milijardi kubnih metara što je ništavno u poređenju s predviđenih 58 milijardi Turskog toka, ili 120 milijardi oba Severna toka.
Zato su Amerikanci kao perspektivu nudili EU svoj tečni gas iako ga nemaju dovoljno za to. On je skuplji jer se dobija iz škriljaca i prevozi se brodovima, pa su potrebna i ogromna ulaganja u lučke terminale za pretovar. Rat na trasi Turskog toka jedini je način da ruski gas postane skup, a transport nesiguran.
Srbiji godišnje 50 miliona dolara
Ruski igant Gasprom opredelio je maršrutu transporta gasa Turskim tokom. Ta trasa ići će preko Srbije i gotovo je istovetna projektu Južni tok od koga se odustalo 2014. godine.
Izvori denvnog lista "Komersant" navode da će gasovod od Rusije do Turske po dnu Crnog mora ići dalje kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Slovačku. Gasprom se sprema da dostavlja gas Turskim tokom u Bugarsku i Srbiju već 2020. godine, a u Mađarsku godinu dana kasnije. To će Rusima omogućiti da već 2022. potpuno obustave transport gasa kroz Ukrajinu.
Glavni cilj Austrija
Turski tok predviđa prolazak kroz Mađarsku do Slovačke. To je dovoljno blizu glavnog cilja, gasnog skladišta Baumgarten u Austriji koja celokupnu potrošnju gasa uvozi iz Rusije.
Mađari priželjkuju da se sa njihove teritorije odvoji krak i prema Italiji kroz Sloveniju. Rim je imao ista htenja, a sve zajedno bi u budućnosti moglo da zahteva daleko veće kapacitete i tranzit kroz Srbiju. Takođe, Kosovo ne bi moglo da dobije gas osim iz centralne Srbije.
Moskva smatra da Brisel neće moći da zaustavi ovako reciklirani projekat Južnog toka pod drugim imenom jer potpuno odgovara zakonodavstvu EU. Naime, pre četiri godine EU je zahtevala da i drugi potencijalni snabdevači (Azarbejdžan, Katar, Iran) imaju pravo da transportuju gas Južnim tokom izgrađenim ruskim parama, što je Moskva odbila. Ovog puta Rusi će dovesti gas do granica EU. Predviđen je hab u Bugarskoj, gde se gas kupuje, skladišti i prima preko turske granice.
Bugarska kompanija Bulgartransgaz već narednog meseca će kupiti buduće kapacitete gasovoda. Reč je o 15,8 milijardi kubnih metara godišnje koliko će ući u Bugarsku i 11 milijardi koliko će izaći u Srbiju. Naša zemlja zadržaće dve milijarde koliko troši, a devet će proslediti u Mađarsku i ostvariti odgovarajući prihod za tranzit koji je Južnim tokom bio projektovan na oko 50 miliona dolara godišnje.
Južni tok - Srbija u januaru ove godine preimenovan je u Gastrans koji će graditi gasovod trasom Južnog toka. Ta deonica duga je 421 kilometar, a postoji mogućnost odvajanja dva kraka prema RS i Hrvatskoj. Ruski udeo u poslu je 51 odsto, a prioritet Srbije bio je da što pre sa Gaspromom dogovori povećanje kapaciteta Podzemnog skladišta Banatski Dvor na 750 miliona metara kubnih.
Morski boj kod Krimskog mosta
Iz luke Odesa u Crnom moru isplovila su dva ukrajinska patrolna čamca kojima se pridružio remorker i već kod Evpatorije na Krimu presekli su granicu. Ukrajinci su se satima oglušivali na upozorenja i nastavili plovidbu prema Kerčkom moreuzu i Krimskom mostu. Ka istom cilju iz Azovskog mora uputila su se dva ukrajinske oklopnjače klase gjurza, ali su se vratili u Berđansk čim su se pojavili ruski jurišni bombarderi SU-25.
Tada je počela drama. Na ukrajinske patrolne čamce otvorena je rafalna vatra i ranjeno je troje mornara. Ipak, FSB (naslednik KGB) rešio je da ne potapa Ukrajince, već su ih svojim daleko većim brodovima sabili sa obe strane.
- Pritisni ih zdesna! - čulo se na snimku kako kapetan govori komandiru drugog broda.
A onda je i sam počeo da zaobilazi ukrajinski brod i naredio mu da se zaustavi.
- Davaj, davaj (hajde), kučk! Nazad! - vikao je kapetan, a s ukrajinskog broda se čulo: "Propustite nas!"
Tada je usledila komanda: "Držite se svi na palubi!" Ruski brod krenuo je na "taran", odnosno udario u ukrajinski patrolni čamac i zaustavio ga. Graničari FSB-a iskrcali su se na ukrajinske brodove koji su odvučeni u Kerč.
Porošenko ukida izbore
Otvaranjem Turskog toka ukrajinski gasovodi za tranzit ruskog gasa u Evropu postaće potpuno bespotrebni, a Kijev će gubiti oko 3,5 milijardi dolara godišnje. Ukrajinci panično pokušavaju da prodaju svoje gasovode, tačnije gomilu zarđalih cevi koje puštaju na sve strane. Naravno, to niko neće da kupi.
I ukrajinski tajkun i predsednik Petar Porošenko poslednjih meseci prodaje aktive svojih preduzeća. On s upropašćenom ekonomijom zemlje i podrškom od pet odsto biračkog tela ne može mirno da čeka predsedničke izbore u martu naredne godine, niti ceo režim parlamentarne u oktobru. Sigurno se ni Zapadu ne sviđa što mu za vratom diše bivša premijerka Julija Timošenko koja je 2008. godine pokazala da ume da se dogovori s Kremljom.
Uvođenje ratnog stanja na 60 dana s mogućnošću neograničenog produženja kijevskom režimu omogućava da odloži izbore, zabrani partije koje "ugrožavaju suverenitet Ukrajine", ali i mitinge i druga okupljanja, uvede policijski čas, ograniči dodatno slobodu medija... Kijevski zvaničnici tvrde da će MMF s presudnim uticajem SAD nastaviti da ih kreditira.
