Otrov u srpskoj hrani (1): Prijatno, dobili ste rak!
Alergije, podrhtavanje ruku i otežano gutanje su simptomi prosečnog Srbina koji ne može da bira šta će strpati u šerpu. U mnogo su većem problemu oni koji imaju oslabljen imuni sistem jer im se može desiti da počnu da gube pamćenje, ravnotežu, da im otkažu bubrezi, mozak, srce, pluća... Smrtonosne i hronične bolesti građani Srbije pokupiće s rafova supermarketa, a usput će je i dobro platiti.
Samo u poslednjih nekoliko meseci paniku u redovima potrošača širili su mleko s dodatkom - kancerogenog aflatoksina M1, riba zaražena trihinelom i metil-živom, kao i ceo rod buđavog kukuruza, ali i genetski modifikovana hrana... Ne ohrabruje ni podatak da je čak 40 odsto namirnica ilegalnog porekla i prodaje se na crnom tržištu.
Još se ne stišava bura posle informacije da je u našem regionu povučeno mleko hrvatskih proizvođača s opasnim, kancerogenim materijama. I mada je načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin preporučila nekoliko dana ranije građanima Srbije da "slobodno, na njenu odgovornost, mogu da piju mleko", naknadna analiza je utvrdila da je od 35 uzoraka mleka čak 29 zaraženo otrovnim sastojkom koji izaziva rak!
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije Goran Papović kaže da je sramno i skandalozno šta sve uvozimo i kakvu hranu jedemo.
- U Srbiju se uvozi hrana koju niko ne kontroliše, iako je pre tačno tri godine donet Zakon o bezbednosti hrane. Ipak, on se ne primenjuje, u našu zemlju i dalje uvozi ko šta stigne, a nacionalni savet za bezbednost hrane nije formiran. EU vodi računa o bezbednosti hrane, a kod nas u Srbiji može da se uvozi i otpad iz Evrope. Pokušavali smo da regulišemo ovu situaciju, ali pošto niko nije nadležan, u tome nismo uspeli - kaže Papović.
Strepnju građana Srbije povećavaju i tvrdnje raznih potrošačkih organizacija da kod nas više od dve godine nisu rađene analize namirnica. Nema se para, a ni dovoljno inspektora. Jedina preventiva jeste budno oko potrošača, a bogami i nos. Jer, posle otkrića parazita koji napada rečne ribe grabljivice u Dunavu i Nišavi, početkom februara, iz Uprave za veterinu upozorili su građane da obrate pažnju na izgled i miris ribe koju kupuju i o tome obavezno obaveste Upravu. Ukoliko stignu da se jave pre nego što završe na operacionom stolu. Naime, ukoliko ljudi pojedu nedovoljno pečenu ribu i parazit dospe u creva i želudac, odatle se može odstraniti samo hiruški.
Neki otrovi ne mogu se odstraniti ni nožem. Takav je slučaj sa genetski modifikovanom hranom (GMO). Cilj razvoja GMO bio je da se eliminiše korišćenje pesticida i postigne produktivnija i jeftinija proizvodnja. U međuvremenu se razvila do neslućenih srazmera, pa se u laboratorijama kombinuju geni svinje i čoveka da bi se dobila svinja koja brže raste. U paradajz se ubacuju geni ribe da bi bio otporan na niske temperature. Pošto čovek nije predodređen za ovakvu hranu, telo na nju reaguje kao na virus. Zato se javljaju alergijske i toksične reakcije, a posledice mogu biti strašne.
Predsednik udruženja Ekopokret iz Novog Sada Nikola Aleksić godinama upozorava na razornu moć GMO.
- Upotreba ovih hormona u ishrani dovešće do toga da će devojčice u osmoj godini ulaziti u pubertet, a već u 18. dobiti kancer materice, dok će dečaci u tom dobu dobijati rak prostate - kaže Aleksić.
Dok je prosečni potrošač u Srbiji osuđen da jede šta mu servira država, nadležni poručuju: Jedite domaće! Na ovaj način je Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, smanjivao paniku u narodu, dok se nije pojavila vest o buđavom rodu domaćeg kukuruza, koji je Evropa vratila. Tako je pala u vodu njegova tvrdnja da je bolja kontrola domaćih namirnica. A ni domaće često nije domaće jer skoro 90 odsto sirovina za mesnu industriju stiže iz inostranstva. Javna je tajna da je srpsko tržište godinama unazad preplavljeno pilećim batacima s Kosova, koji u Bujanovac i Preševo stižu iz Albanije.
|
Uvoz na časnu reč
|
Piletina, ćuretina, ali i svinjsko i juneće meso dopremaju se prekookeanskim brodovima iz SAD i Latinske Amerike u albansku luku Drač. Tu se kutije ili goli bataci ubacuju u kombije, džipove ili manje kamionete i odvoze do Prizrena, odakle idu prema Srbiji u nekoliko pravaca. Najčešće preko Gnjilana i preko policijskih punktova u kopnenoj zoni bezbednosti za Bujanovac i Preševo. Kako su se EU i čitav Zapad zaštitili zakonima, svo đubre od hrane i iz Evrope završava u zemljama poput Srbije.
Iako vlada mišljenje da su trgovina naftom i narkoticima najunosniji poslovi, hrana stoji rame uz rame s njima. Američki ekonomista Ričard Frimen godinama se bavio istraživanjem svetskih trgovačkih kartela, a svoju studiju objavio je još krajem 1995. godine, pod nazivom: "Globalni prehrambeni kartel Vindzora: Instrument za ubijanje glađu". Frimen tvrdi da 10 do 12 kompanija, kojima pomaže još nekoliko desetina manjih, čvrsto drže monopol u svetskoj trgovini hranom, a njihov centar je u Londonu. Oni dominiraju u snabdevanju skoro svim žitaricama - od pšenice, kukuruza, ovsa i ječma, do šećerne trske i raži. Oni kontrolišu i trgovinu mesom, mlekom (posebno mlekom u prahu koje je praktičnije za skladištenje i čuvanje), jestivim uljima, mastima, voćem i povrćem. Frimen ih smatra vladarima sveta jer samo onaj ko kontroliše proizvodnju i promet životnih namirnica, može imati apspolutnu kontrolu nad celim ljudskim rodom.
