Region u dužničkom ropstvu (5): Banke vlasnici celih gradova
Beograd se prošle godine u januaru našao na neslavnom prvom mestu na listi najvećih dužnika Poreske uprave. U januaru prošle godine dugovao je dve milijarde dinara poreza.
Sa čak 46,8 milijardi dinara duga Grad Beograd danas pokriva dve trećine dugova svih srpskih gradova, to jest 73 odsto ukupnog duga lokalnih vlasti u Srbiji. Iza njega sledi Niš s dugom od 1,6 milijardi dinara, koji samo toplani za grejanje duguje oko 100 miliona dinara.
Kuća bez pokrićaNajzaduženiji u evrozoni nisu stanovnici prezadužene Grčke, ni Španci, već Holanđani. Doduše, država ima suficit od čak osam odsto i najnižu nezaposlenost u Evropi od 4,3 odsto, ali su domaćinstva najzaduženija u evrozoni jer duguju čak 240 odsto svojih raspoloživih prihoda, a krivac za to su hipotekarni krediti. Naime, holandske su banke godinama davale hipotekarne kredite koji su iznosili i više od 125 odsto vrednosti nekretnine, što znači da su dužnici mogli da kupe kuću, plate sve provizije i poreze, pa čak i kupe novi auto. |
Grad Zlatar apsolutni je hrvatski rekorder u zaduženosti. Bivši gradonačelnik Marjan Đurek ostavio je milione duga, menice bez pokrića, a gradski račun je blokiran. Čak 90 posto nekretnina Zlatara u vlasništvu je Hipo banke jer se grad zadužio 345 odsto, a prema zakonu može samo 20 odsto. Svi su dužni, ali ispalo je da je grad Zlatar najzaduženiji u Hrvatskoj jer nema nijednog grada ni opštine s ovakvom sudbinom. Ako se Zlatar i dogovori s Hipo bankom da počne otplatu glavnice duga, to bi značilo reprogramiranje do 2022. godine, pa je novi gradonačelnik izjavio da je jedino rešenje da se pojavi Deda Mraz s džakom para na poklon gradu.
Bihać je, po broju stanovnika, najzaduženiji grad u Bosni i Hercegovini. Plate u Upravi grada kasne dva meseca, doprinosi nisu plaćeni, u javnim preduzećima zarade kasne do šest meseci, a budžet opštine je opterećen kreditima od 30 miliona KM. Jedan od glavnih problema je osnovna balkanska boljka - kadrovska korupcija.
Gradić Pioz je najzaduženiji grad u Španiji sa 7.058 godina hipoteke i predstavlja simbol ludosti španskog građevinskog sektora. Njemu će biti potrebne hiljade godina da isplati svoje poverioce i dug od 16 miliona evra. Selo koje je sredinom devedesetih imalo manje od 1.000 stanovnika uložilo je milione u nadi da će postati spavaonica za 25.000 ljudi. Danas Pioz ima 3.800 registrovanih stanovnika i ogromnu rupu u finansijama, samo za izgradnju lokalnog bazena račun s kamatama premašuje milion evra.
